Udarile vrućine, udarila UV zračenja, baš smo – pored svih ostalih udara – nadrljali ovih dana. Mnogo toplo, ne živi se – što bi rekao naš narod.
A onda slede saveti. U novinama, na televiziji, u svim medijima. Kako da se ponašate, šta da radite ili ne radite, gde da idete ili ne idete. Lako je njima da savetuju kad lepo sede pored klime, uđu u klimatizovani automobil kako bi stigli do posla,odu na bazen ili more, a i vrate se u svoje klimatizovane prostorije. Tako da su svi ovi, nagomilani saveti, saveti samo za imućnije.
Kako da nesrećnik koji radi fizičke poslove kako bi preživeo i prehranio porodicu, izbegne period od 10 do 16 popodne? Pa on baš tada mora da radi, pa makar se crklo.
Kako da seljak na njivi izbegne ovaj period? Pa nikako. Mada mu nije mnogo ni teško, jer on nema ni vremena da gleda televiziju, te tako i ne sluša upozorenja, a samim tim i ne zna kolika ga je temperatura strefila u glavu.
A povrh toga, UV zračenje. Pa koga, od gore navedenih i njima sličnih, briga za UV zračenje? Ne priznaju oni ništa što se ne vidi ili ne čuje. Te tako to UV zračenje za njih i ne postoji.
Hoću da kažem da je mnogo glup savet – „ne izlazite između 10 i 16 sati napolje“, zato što je to nemoguća misija i za radni i za neradni svet. Nego, eto, čisto nešto da kažemo, da ne bude da nismo rekli pa posle padate ulicom od vrućine i punite Hitnu pomoć. Zato što ne slušate upozorenja, zato vam je.
Današnji svet kao da je napravljen po meri dobrostojećih ljudi. Pljušte saveti na sve strane, ne samo za vrućine, nego i kako da se zdravo hranite, kako da najbrže smršate, kako da se oblačite, gde da idete na more, na zimovanje, koji auto da kupite, kako da opremite stan……..ma ne mogu više da nabrajam, mnogo toga je savetničkog na spisku.
A ja bih onako skromno da pitam, iz mog ugla, pa neka je i glupo: Može li neko da uvede neku savetodavnu rubriku za „ostatak sveta“? Pa da ti neko da savet kako da se zaposliš, kako da ti ne padne dotrajali krov na glavu, gde da kupiš najjeftiniju garderobu i cipele, kako da opremiš dete za školu i spremiš zimnicu sa malo ili ništa para, na koje more da odvedeš svoju decu za male pare ili džaba ako ikako može, kako da se hraniš ne da bi se zdravo hranio i smršao, nego da bi ostao živ……..i tako dalje, i tako dalje. Ovaj spisak je još duži.
Znate li koliko je briga ovakvog čoveka što je napolju 37 stepeni, što ima nekakvog UV zračenja za koje nema pojma šta je, za duplo jeftinije more van sezone (o sezoni neću ni da govorim), za klime koje su trenutno na sniženju……..znate li koliko ga je briga za sve te tričarije, koje mu ništa ne znače, jer njemu treba savet kako da živi i preživi.
Stoga bi valjalo osmisliti jednu takvu savetodavnu rubriku za „ostatak sveta“ koji živi tu, u neposrednoj blizini, u komšiluku, na svakom koraku. Samo što mi taj svet ne primećujemo. Nije nas briga, zapravo uopšte nas nije briga dok se vozimo u klimatizovanim automobilima, vraćamo u klimatizovane prostorije, idemo na mora i okeane, kupujemo šta nam se dopada i jedemo skupu hranu kako bi smršali, jer smo se već od prejedanja za koje smo takođe potrošili grdne pare, već „usvinjili“ ( izvinte, nemam prikladniju reč).
Potrebno je sve to, kako bi se i „ostatak sveta“ osetio delom sveta. I kako bi mu, uz saznanje da nije nevidljiv, bilo lagodnije da u njemu živi. U protivnom, savete okači mačku o rep. Onima, koji imaju, saveti nisu potrebni. Lova rešava sve na licu mesta.
9.Avgust
