Srbija i Hrvatska i ove godine – svaka na drugačiji način – kao dan žalosti i dan pobede – obeležile godišnjicu vojno-policijske akcije Oluja.
Tokom vikenda su u obe države organizovana okupljanja, otkrivani spomenici, otvarane izložbe, služeni parastosi.
Centralni događaj kojim je Srbija obeležila dešavanja iz 1995. u vidu sećanja, održan je u nedelju 4. avgusta – na dan kada je akcija počela pre 24 godine.
Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u akciji Oluja obeležen je na platou ispred manastira Krušedol na Fruškoj gori. Moleban je služio patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej, a prisustvovali su najviši državni zvaničnici.
„Da se ne stidimo naših suza, da poštujemo tuđe žrtve, ali, da za razliku od ranije, poštujemo i svoje, srpske žrtve, da ih ne smanjujemo i da o njima govorimo“, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
U ime izbeglih obratila se Milica Jurić, koja je u vreme „Oluje“ imala devet godina.
„Nema sela, kuće, Krajine. Sve je nestalo u jednoj noći. Deda mi je rekao da nikada nije sanjao Srbiju već uvek Liku“, rekla je Jurićeva.
Dan kasnije, u ponedeljak 5. avgusta, Hrvatska je proslavila Dan pobede i domovinske zahvalnosti.
„Drage Hrvatice i Hrvati i svi hrvatski državljani širom domovine i sveta, od srca vam čestitam Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja!“, preneli su hrvatski mediji reči predsednice Kolinde Grabar Kitarović.
Bio je to, dakle, Dan kada Srbi tuguju, a Hrvati slave, slave nesreću 250.000 proteranih.
Čisto da se podsetimo, jer mi u Srbiji ovaj datum (po zlu poznat)….obeležavamo kao sećanje. Vojno policijska akcija počela je 4. i trajala je do 7. avgusta 1995. godine, a tokom njenog trajanja hrvatske snage su ubile najmanje 1.800 osoba srpske nacionalnosti i proterale 250.000, nakon čega su uspostavile kontrolu na teritorijom tadašnje Republike Srpske Krajine. To je bio epilog planiranog zločina Tuđmanovog režima.
Napad je počeo rano ujutro 4. avgusta, a dan kasnije hrvatska vojska ušla je u gotovo potpuno napušten i prethodno teško i nasumično granatiran Knin. Otpor vojske RSK slomljen je brzo, operacija je zvanično trajala 4 dana, završila se padom Republike Srpske Krajine i uspostavljanjem kontrole Republike Hrvatske nad tom teritorijom.
Krajiškim Srbima tog avgustovskog jutra ostavljeno je dovoljno vremena jedino da na brzinu pokupe osnovne stvari, posedaju u traktore i završe baš onako kako im je ranije cinično poručivao Stjepan Mesić – „da im od rodne zemlje tragovi ostanu jedino na obući.“
Tri godine posle napada na Krajinu hrvatski predsednik Franjo Tuđman je, u govoru na otvaranju Ratne škole „Ban Josip Jelačić“ u Zagrebu objasnio rezultate „Oluje“.
„Srpsko smo pitanje, dakle, rešili, neće više biti 12 posto Srba ili devet posto Jugoslavena, kao što ih je bilo. A hoće li ih biti tri ili pet posto, to ne znači ugrožavanje hrvatske države“ – poručio je za govornicom.
U proslavi Dana pobede u Hrvatskoj juče , Oluja je nazvana legitimnom vojnom akcijom koja je za cilj imala „oslobađanje od velikosrpskog agresora“.
Grabar Kitarovićeva je rekla da je Knin oslobođen uz brojne žrtve. Kada se govorilo o žrtvama, uglavnom se govorilo o „hrvatskim žrtvama i braniteljima koji su dali živote za oslobađanje Hrvatske“.
Vojno policijska operacija „Oluja“ nije bila samo akcija progona Srba iz Hrvatske, već politički proces koji I dalje traje.Problem Srba u Hrvatskoj nije samo što su izgnani, problem je „produžavanje“ Oluje drugim sredstvima. Hrvatska I dalje ne poštuje zakone koje je donela, prava srpske manjine u Hrvatskoj se ne poštuju, uporedivši stanje njihovih ljudskih prava sa statusom Hrvata u samoproglašenoj Republici Srpskoj Krajini za vreme sukoba.
Nema doslovnijeg priznanja o karakteru tog rata od govora Franje Tuđmana 1997 godine, u kom je tada hrvatski predsednik kao najveći uspeh politike naveo svođenje srpske manjine na tri do četiri odsto.
Oluja, dakle, traje…. a svet ćuti. Kao što je ćutao i pre 24 godine.
6.Avgust
