„Nikad se ne za zašto je nešto loše, dobro“ – kaže naš narod. Slučaj iz Blaca, u kojem su radnice iz Centra za socijalni rad pokušaale da otmu na silu decu od njihove bake, uzdrmao je celu Srbiju. I sve se, hvala Bogu, po njih završilo dobro. Ali je ovaj slučaj doneo još jedno veliko dobro. Otvorio je Pandorinu kutiju, u kojoj je smešteno mnogo ovakvih slučajeva, a o njima se ćutalo. Ćutalo i trpelo, a posledice su, po decu, katastrofalne. Naravno, sve je gurano pod tepih i „radilo se“. Radilo se, po ljudskim zakonima, na nečovečan način, zarad vajde nekoga, kakva god ta vajda bila. Dete koje se čeka, ili novac koji se dobija za takve radnje.
Naime, članovi više od sedamdeset porodica sa jugoistoka Srbije potpisali su se na peticiji Regionalnog centra za zaštitu ljudskih prava „Mobing“ iz Niša, u kojoj se od Ministarstva za brigu o porodiici i demografiji traži preispitivanje odluka Socijalnih centara o dodeljivanju dece hraniteljima ili bračnim partnerima.
Peticijom se traži da se retroaktivno preispitaju odluke da se deca dodele nekim hraniteljskim porodicama ili partnerima čiji su uslovi za čuvanje dece pod sumnjom. Ovo je tek početak žestoke borbe velikog broja ljudi u Srbiji kojima su deca oduzeta, a koji smatraju da su neopravdano odlukama matičnih Centara za socijalni rad ostali bez roditeljskog ili drugog staranja. Nesumnjivo da je slučaj iz Blaca pokrenuo lavinu nezadovoljstva radom mnogih centara i oni koji su stavili potpis na peticiju žele da to isprave jer ne samo da sumnjaju u stručnost radnika socijalnih ustanova već i u njihovu korumpiranost. Samo ovih poslednjih dana marta u pitanju je oko 100 dece koja su zbog trzavica u psihološkoj agoniji. U Regionalnom centru za zaštitu ljudskih prava kažu da se peticija prikuplja tek nekoliko dana, a da brojka svakim danom raste. Za sada su potpisali roditelji iz Zaječara, Bora, Niša, Leskovca, Vranja i drugih gradova jugoistoka Srbije. Očigledno da je nešto ozbiljno „trulo“ u Centrima za socijalni rad kada su ljudi masovno nezadovoljni što su im uzeli decu i dali ih u hraniteljsku porodicu ili, prema njihovim tvrdnjama, partnerima od kojih su neki osuđeni nasilnici.
Niko se do sada ozbiljnije nije pozabavio tom temom, a „neko“ je, u međuvremenu, ozbiljno vršljao i uništavao tuđe sudbine, zarad……pa ne bih ja sada baš o tome zarad, nadležni organi će pojasniti šta stoji iza toga „zarad“. Uglavnom teza – da je bolje dete iz siromašne porodice dati hranitelju koga plaćaš da ga čuva, umesto da pare daš roditelju da ga čuva – malo je uvrnuta i bez veze, osim možda u iznimnim slučajevima, u kojima decu baš nema ko da čuva. Jer njihovo prirodno staniše je njihova porodica, ili član porodice, a ne hranitelj – koliko god bio dobar, a mnogi su u priču ušli iz interesa, odnosno zbog novca.
Da ne govorimo o usvajanju dece, i otimanju u ovakvim slučajevima.
Ne mali broj priča se je, u prošlosti, pleo na ovu temu. Ali, kao da nikoga nije bilo briga, kao da se radi o stvarima koje se premeštaju iz jedne u drugu kuću, kao da nije reč o deci koja nikako na ovakav način ne mogu da izrastu u zdrave ličnosti. Valjda psiholozi, sociolozi, pedagozi i ostala stručna lica u Centrima za socijalni rads služe tome, da donesu najispravniju odluku, i da naravno pomognu deci a ne da im upropaste, već upropašćene živote.
Kao da su svi ti ljudi jedva čekali da nekome, makar, ispričaju priču i otvore dušu, budući da do sada to nisu mogli, jer ih niko nije ni slušao.
Mnoga „na silu oteta deca“ i danas se nalaze na mestima, koja nisu „njihova“ i žive životima, koji su im nametnuti. Umalo se to dogodilo i baka Ljiljani i njenim unucima u Blacu. Hvala Bogu da nije, i hvala Bogu da se neko dosetio da digne glas.
Regionalni centar za zaštitu ljudskih prava u Nišu je krenuo sa peticijom i, sigurna sam, da će prikupiti mnogo potpisa. A onda
hoću da verujem da će se nadležna Ministarstva zauzeti da pročešljaju stvari, da – kao u slučaju u Blacu – krivci budu kažnjeni, a deca zbrinuta na pravi način. Ne žailim da verujem da će ovu priču prekriti veo ćutanja, kako je bivalo u nekim slučajevima, zato što bismo onda svi zajedno bili krivci pred Bogom.
02.april
