Gradski Portal 018 – 07.11.2018
Fudbalski reprezentativac Srbije i član Mančester junajteda Nemanja Matić jedini na utakmici Bornmut – Mančester junajted nije na grudima imao cvet maka, kojim se svake godine u Premijer ligi tradicionalno odaje počast poginulim engleskim vojnicima.
Matiću su pred utakmicu zalepili na dres cvet, on je pitao „šta je ovo?“, a kada su mu rekli da je to znak počasti poginulim britanskim vojnicima, između ostalog i u NATO misijama, on je odbio da ih posluša.
„Bombardovali ste mi zemlju, nema šanse da ja ovo nosim”- rekao je Matic. Ipak, nije bio problem da izađe na teren bez spornog simbola i zaigra na meču.
Ovo je tekst, koji privlači pažnju nekoliko dana. Novinari vole ovakve i slične događaje, jer su dobar materijal za dobre tekstove.
Tekst o Nemanji Matiću ne spada u senzaciju i spektakl. Tekst o Nemanji Matiću je jak i veliki, ako želite da ga razumete. „Bombardovali ste mi zemlju, nema šanse da ja ovo nosim” – rekao je i odigrao normalno utakmicu. Ali bez cveta.
To je ona mala, a velika stvar koja nedostaje mnogima od nas.
Imati STAV. Koji nema veze sa poslom koji radiš, sa ljudima sa kojima se druziš iz bilo kog razloga, sa grupom kojoj pripadaš i politikom koju vodiš. Posao radiš, jer od posla zavisi tvoj život, život tvoje porodice, opstanak firme ili države. A STAV čuvas, jer je stav deo tebe, ili zajednice kojoj pripadaš.
Brkamo mi te stvari, a kada ih pobrkamo – iz njih se izrodi mržnja. Mržnja rađa novu mržnju – i tako unedogled.
Zašto ovo govorim? Zato što smo u toj meri ispunjeni mržnjom, da vise ne možemo da dišemo. A hoćemo da živimo i da nam bude bolje.
Kako da nam bude bolje ako mrzimo Amerikance, mrzimo Ruse, mrzimo Hrvate i Albance, mrzimo se međusobno…..na kraju ćemo početi i sebe da mrzimo.
Niko nama ne brani da mrzimo, ako tako osecamo (mada mi je stran taj pojam)……..ali utakmica mora da se igra. To nam je posao. Od toga živimo, od toga zavisi naša budućnost i budućnost naše dece. A može da se dogodi i da pobedimo, pa da jos lepše živimo sutra. Sa onim istim stavom i osećanjima, koja smo imali i ranije.
I još nešto da vam kažem – i čoveka sa stavom mogu da slome, da se ne lažemo. Ali stav ne mogu da ponište, a stav je najvažnija potka, od koje se gradi ČOVEK. Ako toga nema, onda si ameba, u milion drugih ameba koju niko nece prepoznati. Ameba, koja ima komfor…….ali nema sebe. Zato je veoma važno, ako ne i najvažnije u životu da imaš petlju da kazeš „Bombardovali ste mi zemlju, nema šanse da ja ovo nosim” – i nastaviš da igraš, jer igraš za sebe. Samo tako si VELIKI.
7.novembar
