Ako mi dozvolite, ja bih ovoga puta o nekim lepim stvarima u Srbiji. Unapred se izvinjavam svima onima koji ne vole da čuju lepe vesti o svojoj zemlji, posebno ne o njenom predsedniku i vlasti u Srbiji. Zato unapred upozoravam sve, koji takve stvari ne vole da slušaju, da me isključe, kako im ne bi štetile zdravlju i živicima. To vam je kao ono upozorenje pred film: mlađima od 16 godina zabranjeno gledanje. Ja ne zabranjujem, samo blago upozoravam, jer ne želim da se bilo ko zbog mene nervira.
A nerviraće se sto posto kada čuje da je „Vučićeva politika napravila od Srbije lidera u regionu”. Ne, ne – nisam to ja rekla, to piše britanski Fajnenšejl tajms. Ovaj list, koji nas nikada baš nije tetošio (da ne upotrebim gori izraz) ovoga puta objavljuje tekst o „vakcina diplomatiji srpskog predsednika Aleksandra Vučića u kojem se objašnjava kako je Srbija postala lider u regionu, ali i u Evropi.
„ U betonskoj dvorani iz doba socijalizma pored reke Save, Srbija menja svoju međunarodnu reputaciju i pokazuje da diplomatija vakcina ne pripada samo globalnim silama” – ovim rečima počinje članak u Fajnenšel tajmsu.
List navodi da predsednik Vučić ima dobre odnose sa Pekingom i Moskvom, te da je naručio milione vakcina sa istoka i zapada.Kao rezultat toga Srbija je među prvim evropskim zemljama koja „upravlja ubodima” proizvedenim u Kini, zajedno sa ruskim Sputnjikom V, Fajzerom, AstraZenekom i Modernom. Oni, takođe, navode da je Beograd podelio vakcine sa zemljama regiona, te da su desetine hiljada ljudi sa celog Balkana u poslednje vreme dolazili u Srbiju da se vakcinišu.
Zbog toga što je Srbija imala vakcinu prva, zbog toga što ima širok spektar ponude vakcina, kao i zbog „vakcina diplomatije” Vučić je ponizio Evropsku uniju koja to sebi nije smela da dozvoli, piše Fajnenšel tajms.
Svakako da Vučićeva namera nije bila da ponizi Evropsku uniju, već da uzdigne svoju zemlju. I on je to uspeo. Politikom koja se nekima dopada, nekima ne, ali je uspeo da dobro odradi “opštu stvar”. I da Srbiju, ne samo uzdigne, već na neki način sa nje skine anatemu da je mala, nerazvijena, nedemokratska……u svakom pogledu zemlja drugog reda u očima mnogih u Evropi i svetu. Ali, kada baciš karte na sto, pa se te karte vide i pobedničke su, onda niko ne može da tvrdi suprotno, čak ni jedan Fajnenšel tajms, koji nas nikada nije voleo.
Može, doduše, uvek može. Naći će se već oni, na prostorima naše zemlje, koji će tvrditi suprotno. I pronaći argumente zbog čega je nešto što je dobro, loše. Takvima sam se na početku priče obratila, prosto da ih ne nerviram. Jer, svako ima pravo na svoje mišljenje i stav.
I još nešto – stranci prečešljali ovih dana ekonomske uspehe Srbije i zaključili – sve je do „multi-vektorske” spoljne politike. Ona se pokazala izuzetno uspešnom tokom borbe sa pandemijom, ali i u privlačenju stranih investitora i realizovanju velikih infrastrukturnih projekata – navodi se u tekstu Čajna observersa. I do detalja opisuje koji su sve strani investitori stigli u Srbiju i šta su sve doneli kao benefit, u kojem Srbija prednjači u odnosu na druge.
Negde u isto vreme stiže i vest: Svetski ekonomski forum pohvalio digitalizaciju u Srbiji. Objavio je video o Srbiji, odnosno o digitalizaciji u našoj zemlji. „Ovaj pametan potez omogućio je Srbiji da sačuva 180 miliona stranica papira”, navodi se na početku videa.
Premijerka Ana Brnabić objašnjava da ako se to prebaci u drvo, struju i vodu koja je potrebna da se proizvede taj papir, to bi značilo da je od juna 2017 godine do danas sačuvano 900 tona papira, 18 000 drveća, 76 miliona litara vode. Da ne govorimo o tome da su javne institucije tokom pandemije nastavile da pružaju usluge građanima.
Šta nas briga za sve to, reći će neki. Upravo to “šta nas briga” nas dovodi u situaciju da svoju zemlju, svoj narod i sve što se u njoj događa – gledamo kroz tamne naočare i ne vidimo, ili ne želimo da vidimo sve što je u njoj dobro. Da uočimo pomake, pozitivne stvari, pojave značajne za sve nas. Da im se radujemo, kada treba, a ne guramo ih pod tepih i u njima tražimo dlaku u jajetu. Kao što su neki, govoreći o Autoputu koji svetski izgleda i milina je njime voziti se, na njemu uočili rupu i o toj rupi danima pisali u medijima.
Ne kažem ja da o negativnim i ružnim pojavama ne treba govoriti i pisati. Daleko od toga. Nužno je zarad balansa, zarad ranoteže i procene u krajnjem. Da izvagaš i proceniš šta je prevagnulo – dobro ili loše. Pa da na osnovu toga sudiš.
Meni lično, kao novinaru, lepe vesti o Srbiji prijaju. Bez obzira ko je vlast u srbiji, ko je njen predsednik, ko su ljudi koji rade neke važne poslove. Ako to rade dobro, i ako se to dobro i golim okom vidi – i meni, i vama, i svima nama će biti dobro. A da bi svima nama bilo dobro, nužno je i preko potrebno da prestanemo da budemo baksuzi. Zato što se baksuziramo na svoj račun.
15.april
