Sinoć je na Filmskim susretima emitovan film „Strah“ režisera Dušana Milića, koji za temu ima progon Srba sa Kosova 2004. godine.
„To je bila priča koja je mene kopkala skoro desetak godina i u jednom trenutku se sklopila situacija da možemo da snimamo taj film. Počeli smo da snimamo 2019. i on je izašao ove godine. Bilo je vrlo izazovno za mene lično, jer se film dešava na dva prostora i onda je glumačka ekipa morala da bude savršena. Nadam se da sam i došao do savršene male glumačke ekipe, pa mislim da me je sreća poslužila ovog puta”, rekao je Milić.
Ulogu u ovom ostvarenju tumači i Danica Ćurčić, kojoj je ovo prvi projekat na maternjem jeziku.
“Danicu je malo ljudi verovatno znalo pre ovog filma. Ja sam nju upoznao davne 2014. godine kad sam svoj prvi film predstavljao na belgijskom festivalu. Te godine je ona bila sa Nikolom Rakočevićem u tom odabiru na Berlinalu. Onda me na nju ponovo podsetila 2018. godine moja producentkinja, i odlučili smo da je pozovemo i njoj se svidela uloga. Želela je da po prvi put glumi na svom maternjem jeziku i tako je došlo do te saradnje”, objasnio je Milić kako je došlo do saradnje.
Premijera filma bila je upravo na dan koji je predmet radnje.
“Prava prmijera filma bila je 17. marta. Ja sam želeo da ga prikažem 17. marta na Kosovu, da odatle krenemo, pre svega iz Gračanice. Oni su prikazali film, ali ekipa nije mogla da bude istovremeno na dva mesta, ali smo kasnije napravili turneju po Kosovu. Ono što mi je jako drago to je da su ljudi sa Kosova ovaj film prihvatili i zavoleli”, setio se režiser.
U filmu igra Slavko Štimac, ovogodišnji odbitnik nagrade “Pavle Vujisić”, u ulozi deda Milutina, koji ne želi da prizna da se njegov sin nikada neće vratiti.
“Kad je u pitanju Milutin, čovek valjda ne može u težoj situaciji da bude. Da ne zna gde mu je sin, kako će da osvane i da se brine za svoje potomke, da li će imati šta da jede… Čovek može samo da zamisli najgore situacije koje mogu da ga zadese u životu. Moram da priznam da sam se tu najviše oslonio na svoju intuiciju. Vrlo temeljno smo pripremali svaki naredni snimajući dan. Mislim da je bilo strašno važno da imamo meru, pošto otkad znam za sebe shvatio sam da kameru baš ne smeš da lažeš.”
Štimac je naglasio da je film prvenstveno o strahu.
“Strah, neizvesnost, anksioznost, koji polako prelazi i u paranoju. Postaje čak i ambivalentno na neki način, jer ne znamo šta je od toga stvarno, a šta postaje domaštavanje.”
On se u Nišu prvi put obreo još pre predeset godina, a ističe da se upravo te posete najviše i seća.
“To je tačno. Čini mi se da se bolje sećam nego nekih kasnijih godina, zato što je bilo prvi put. Bilo je fascinantno i ta slika mi je prvo prošla kroz glavu kad sam dobio nagradu koja nosi naziv po Pavlu Vujisiću, koliko je on bio prisutan, jer on je bio omiljeni glumac mog pokojnog oca.”
Po prvi put se u ulozi glumice našla i mlada Prokupčanka Miona Ilov.
“Pre toga nikada nigde nisam glumila. Išli su po školama i tražil idecu koja bi mogla da glume, i tako audiciju po audiciju… Meni je jako velika čast što sam u ovakvoj ekipi i što sam imala kolege da me podrže. Slavko Šrimac je isto počeo u mojim godinama i mnogo mi je značio svaki njegov savet. Generalno je bilo jako teško da izvedem taj lik, jer je Milica totalno suprotni karakter od mog i stvarno je bilo teško da zamislim da neko tako živi, ali nada se da sam uspela da to dobro uradim.”
