Uređenost i veličina jedne zajednice ogleda se u njenom odnosu prema najslabijima, a deca su svakako najslabiji i najranjiviji članovi društva. Njihova bezbednost veliki je izazov za sve, a posebno za roditelje.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, deca starosti do 14 godina u Srbiji čine oko 14% stanovništva. Povrede nastale u saobraćajnim nezgodama predstavljaju jedan od pet najčešćih uzročnika smrtnog stradanja dece u svetu. Javni rizik stradanja dece u Republici Srbiji znatno je veći u odnosu na evropski prosek.
Javni rizik stradanja za opštinu Merošina pripada klasi srednje vrednosti rizika, pri čemu je u 2022. godini došlo do smanjenja javnog rizika u odnosu na 2021. godinu.
Ova lokalna samouprava je na 105. mestu od 161 lokalne samouprave u Republici Srbiji po vrednosti javnog ponderisanog rizika za 2022. godinu. Međutim, iz Opštine veruju da će frekvencija saobraćaja u Merošini biti smanjena, nakon izgradnje auto-puta od Niša do Merdara, čime će saobraćajne nezgode biti smanjene.
Naravno, neophodno je da se radi na svim nivoima, preko državne Agencije za bezbednost saobraćaja, preko lokalnih samouprava, do, možda i najvažnijih instanci, školskih ustanova i naravno porodice.
Ukupan broj evidentiranih saobraćajnih nezgoda u Merošini petogodišnjem periodu od 2018. do 2022. godine je 204, od čega je u 98 nezgoda bilo 11 poginulih i 135 povređenih lica.
U tom periodu je bilo najviše povređenih pešaka i biciklista u uzrastu do 14 godina, ukupno njih dvanaestoro. Značajno je istaći da je u istom periodu povređeno 13 dece u putnom vozilu i 22 starosti od 15 do 30 godina. Jedna osoba iz tog starosnog doba je i preminula.
Ukupan broj povređene dece u analiziranom periodu je 27, dok srećom nije bilo poginulih.
Brine podatak da nijedno dete nije nosilo zaštitnu opremu i kacigu prilikom vožnje bicikla. Posebno treba istaći i podatak da je tek 15 odsto putnika na zadnjem sedištu imalo zaštitni pojas tokom vožnje u samom naselju.
S druge strane, korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje je znatno veći od državnog proseka, što Merošinu smešta među dve najbolje prema ovom indikatoru. Takođe, po korišćenju dečijih sedišta je među 15 najboljih i za preko 15 odsto veće u odnosu nanacionalni prosek.
Agencija za bezbednost saobraćaja ocenjuje i da je ponašanje pešaka i poznavanje saobraćajnih pravila u Merošini iznad nacionalnog proseka.
Iako opština Merošina ne pripada naseljima koji imaji izuzetno veliku frekvenciju saobraćaja, ipak se u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaj dosta pažnje posvećuje edukaciji najranjivijih kategorija.
Neophodno je saobraćajno obrazovanje i vaspitanje dece u najranijem predskolskom i skolskom uzrastu, i neophodno je da roditelji posvete više vremena sa decom na temu kako biti bezbedan u saobraćaju, vrednuju se i nagrađuju učitelji i vaspitači koji rade kvalitetnije sa decom na temu saobraćaja u odnosu na ostale.
U Srbiji najviše dece u saobraćaju nastrada u svojstvu putnika (56% nastradale dece), što se može tumačiti velikom izloženošću dece u saobraćaju u svojstvu putnika i nedovoljnom upotrebom sistema zaštite za decu. Roditelji iako koriste auto-sedište za dete, često nemaju informaciju o pravilnoj postavi i upotrebi.
*Ovaj tekst nastao je kao deo projekta „Bezbednost pre svega„, koji sufinansira opština Merošina u okviru Konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa u 2023. godini“
