Gradski Portal 018 – 30.12.2017.
Složena socio-ekonomska situacija u našoj zemlji naterala je sve veći broj mladih intelektualaca da uhlebljenje potraže van svoje domovine. Jedan deo omladine odlazi jer ih obuzima osećaj egzistencijalne nesigurnosti pomešan sa mučninom od duboko ispolitizovanog društva, u kome bez veza i vezica može samo da se hibernira i levitira u izmišljenoj političkoj realnosti zemlje Srbije. Drugi deo omladine odlazi u nedostatku šansi za individualan progres i jer se jednostavno u bezizazovnoj svakodnevici osećaju obamrlo i demotivisano.
Upravo je iz stanja apatije i nedostatka izazova naš današnji sagovornik, Nišlija Damjan Stefanović (26), odlučio da sa još nekoliko drugova maja 2014. godine uplati „Work and travel“ aranžman za Ameriku. Kako kaže, ono je što je bilo presudno da ode na „Work and travel program“ bila je potreba za životnim promenama i avanturom koja će kao motivišući faktor da ga pokrene. Iako je u početku radio ne toliko izazovne i poželjne poslove odnekud je morao da počne.
Život svih Srba na studentskoj vizi kreće na bazenu. Nakon kraće karijere spasioca radio sam i selidbe, popularni „moving“. Nakon toga bio sam i konobar u restoranu, vozač „Uber“ taksija i vozač kombija. Svi koji reše da ostanu i grade svoju budućnost ovde, morali su da prođu kroz sve te poslove.
Nakon pola godine, koliko je prvi put proveo u Americi, odlučio je da se vrati u Srbiju i da „očisti“ ispite na Ekonomskom fakultetu. Avanturistički duh je ponovo proradio u njemu i nakon diplomiranja odlučio je da po drugi put ode u SAD sa idejom da nostrifikuje srpsku diplomu i da se zaposli u struci u zemlji šansi. 
foto:privatna arhiva
Nakon povratka sa „Work and Travel-a“ imao sam još 11 ispita do kraja fakulteta. Diplomirao sam u aprilu 2016. godine, a mesec dana nakon toga došao sam u Čikago. Na moju veliku radost, uspeo sam da nostrifikujem ispite. Američki sistem mi je priznao celu diplomu Ekonomskog fakulteta u Nišu.
U Čikagu živi sa još dvojicom drugova iz Niša, a kako navodi uz osmeh, iako su iz Durlana gotivi ih i smatra ih drugom porodicom.
Od Damjanovog drugog odlaska u Ameriku prošlo je nešto više od godinu i po dana. Za to vreme je obišao 45 od 50 saveznih država SAD. Iako je po struci diplomirani ekonomista, do sad se nije oprobao u ekonomskim poslovima grada Čikaga jer do nedavno nije imao radnu dozvolu. Dok traži posao u struci, u čemu mu pomaže i organizacija „Upwardly Global“, koja je zadužena za pomoć prilikom zaposlenja imigranata sa fakulteskim obrazovanjem, priprema se da upiše master studije ekonomije na University of Cumberlands u Kentakiju.
Master se u Americi uglavnom završava online, tako da ću moći da živim u Čikagu i studiram od kuće. Postoje sportske stipendije, i one su po mom mišljenju najbojla opcija da se završi neki univerzitet. Nije ni čudo što jako veliki broj naših mladih sportista studira i trenira u Americi.
foto:privatna arhiva
Na pitanje o razlici između američkog fakultetskog obrazovnog sistema i srpskog, kao i o prednostima i o manama jednog i drugog sistema visokoškolskog obrazovanja, navodi:
Lično smatram da je naše obrazovanje u osnovnim i srednjim školama i dalje uporedivo sa američkim. Jaz se pravi na fakultetu. Prednost našeg obrazovanja je to što je besplatno. Uz redovno učenje i trud zagarantovan vam je budžet na fakultetu. Mana je definitivno nedostatak prakse. Američki sistem će na univerzitetu pored teorije imati i dosta prakse, koja će vas spremiti da odmah nakon studija nađete posao. Velika mana je to što su studije preskupe, pa je najveći broj studenta osuđen na studenske kredite, koje kasnije vraćaju godinama pa i decenijama.
O povratku u Srbiju još nema iskristalisanu viziju.
Vidim sebe ovde u narednih par godina, a nakon toga sve je moguće.
Novinar: Milan Dojčinović
* Ova reportaža se realizuje u okviru projekta za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2017. godini. Projekat sufinansiraju Grad Niš i Uprava za kulturu Niša
