Danas slavimo jedan od najvećih i najradosnijih hrišćanskih praznika. Materice se slave dve nedelje pred Božić. Prema običajima deca treba da porane i kanapom, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu majku. Koja je simbolika Materica?
Materice su najveći hrišćanski praznik majki i žena u našem narodu, jedinstvena naša svetkovina.
Kao što su roditelji prošle nedelje vezivali decu, tako danas mališani vezuju svoje majke.
Obično deca ustaju pre majke i vezuju je dok je još u krevetu, ali mogu je vezati i kasnije dok je u nekom kućnom poslu.
Majka se „brani“, „zapomaže“, „moli“ da je odvežu jer je „u velikom poslu“, ali deca ne pristaju dok ne dobiju „otkup“.
Otkupljuje se poklonima koji mogu biti skromni, poput bombone ili jabuke.
Važna je ljubav i prisnost koju na ovaj praznik treba da podele svi članovi porodice. Vezuju se i udate žene u okruženju, komšinice, tetke, bake…
Sprema se svečani, zbog Božićneg posta, posni ručak, koji okuplja celu porodicu.
Materice su, kao nekada, i danas prilika da se obraduju siromašna ili deca bez roditelja. Nekada su žene koje imaju udate ćerke bez dece, odlazile kod njih u posetu, noseći kolače i darove za otkupljenje, ćerki materijal za haljinu, zetu košulju.
U dubljem, crkvenom kontekstu, praznici Detinci, Materice i Očevi ne povezuju samo jednu generaciju, nego sve generacije roditelja i dece unazad.
To povezivanje seže do najdaljih, najstarijih vremena biblijske istorije kada se sećamo svih velikih žena iz predhrišćanskih i hrišćanskih vremena.
