Nijedan proizvod širokopojasnog interneta nije povezao ljude kao društvene mreže. Član društvenih mreža je povezan sa drugim korisnicima: vršnjacima, prijateljima, porodicom, kolegama… One mu omogućuju da se socijalizuje u svakom trenutku, da bude deo velikih društvenih grupa i da otkrije svet oko sebe na način kakav je ranije bio nepojmljiv.
Nezavisno od uzrasta, korisnici društvenih mreža imaju mogućnost da uče, čitaju vesti, ispolje svoju kreativnu stranu kroz fotografiju, pisanje, video zapise i iskažu svoju individualnost. Ipak, društvene mreže su ogroman izvor onlajn zabave i kao takve ih korisnici najviše i koriste.
Profesorka Filozofskog fakulteta u Nišu na Departmanu za psihologiju dr Jelena Opsenica Kostić ističe da se iz ugla nauke često sagledava kakvi su efekti korišćenja interneta u različite svrhe.
“Nije isto da li neko provodi svoje vreme na internetu na društvenim mrežama, u onlajn igrama, na porno sajtovima, kockajući se, čitajući vesti, tragajući za nekim specifičnim informacijama ili učeći nešto. Različiti načini upotrebe povlače sa sobom i različite efekte. Ako bi trebalo da nađemo nešto zajedničko, može se na primer reći da svi, a naročito mlađi ljudi, slabije pamtimo i osećamo manju vrednost te svoje sposobnosti, jer je naše novo pamćenje Gugl.“
Profesorka Opsenica Kostić ukazuje i da često potcenjujemo ili nedovoljno dobro kontrolišemo vreme na internetu i navodi primer gde nameravamo da napravimo malu pauzu, a koja se protegne na ceo sat i potpuno nas odvoji od onog čime smo se bavili.
Put do pravilnog i kritičkog korišćenja društvenih mreža nije jednostavan i na taj put prepreke postavljaju mahom i same kompanije koje su vlasnici društvenih mreža.
“Nije lako kritično koristiti društvene mreže. Ove aplikacije, kao i sami pametni telefoni preko kojih se danas najčešće pristupa društvenim mrežama, su napravljeni da bi se zaradilo na njima, a ne iz nekih idealističkih, humanističkih razloga, to treba u startu razumeti. I društvene mreže i telefone razvijaju timovi stručnjaka, među kojima su i timovi čiji je zadatak smišljanje (novih) načina da budemo što više vezani za određenu društvenu mrežu (ili za telefon), da je koristimo što češće i što duže,” ukazuje dr Opsenica Kostić.
Sve to manifestuje različitim efektima na ponašanje ljudi, a kao primer profesorka ističe zatrpanost vestima, incidentima, navodnim ili pravim senzacijama, koje kao posledicu imaju manju osetljivost na neke informacije ili vesti na koje bi zaista trebalo da reagujemo.
Mladi ne koriste sve dobre strane društvenih mreža
Asistent na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo, dr Neven Obradović, istakao je da mladi ne koriste pun potencijal društvenih mreža.
“Smatram da mladi ne koriste društvene mreže na pravi način, ali to nije samo slučaj u Srbiji, nego u celom svetu. Društvene mreže mogu da budu odlična platforma kada je reč o društvenom i političkom aktivizmu, ali relevantna istraživanja pokazuju da to nije primarno za mlade, odnosno da im je fokus pre svega na zabavnim sadržajima. Posredstvom društvenih mreža takođe možemo i kvalitetno da se informišemo, naravno ako se prate profili i stranice relevantnih i profesionalnih medija, što takođe nije slučaj, jer svedočimo infodemiji, odnosno širenju enormnog broja netačnih i neprovernih informacija, koje najčešće dolaze sa nepouzdanih portala i profila (stranica) na društvenim mrežama.“
I profesorka dr Marija Vujović potvrđuje da mladi nedovoljno kritično koriste društvene mreže i da društveni aktivizam mladih nije zastupljen u visokom procentu.
“Komunikolog Miroljub Radojković navodi da je ,,realan stepen aktivizma korisnika digitalnih medija u proporciji: 1:9:90”. Jedan odsto se stvarno aktivira, 9 % će studiozno pristupiti pozivu na akciju i razmotriti njene ciljeve i ishode, ali neće učestvovati, dok je 90 % sklono samo da iskaže svoje slaganje (komandom „lajk“) dok se u akciju ne upušta ni mentalno ni fizički“. Za mene je ipak najstrašniji govor mržnje na društvenim mrežama,koji je veoma zastupljen i nedostatak odgovornosti za izgovorenu reč,” ističe dr Marija Vujović.
Ključno je upravljanje slobodnim vremenom
A kako bi na najbolji način mogli da ih koriste mladi bi društvenim mrežama morali da pristupe odgovorno i da ih koriste za poboljšanje ličnih osobina, smatra dr Jelena Opsenica Kostić.
“Mladi ne treba da dozvole da im nove tehnologije „progutaju“ svo slobodno vreme, vreme za druženje uživo, za učenje, za fizičke aktivnosti, da ne dozvole da ih takozvani „strah od propuštanja“ priveže za društvene mreže. Neke izreke je možda pregazilo vreme, ali Horacijeva mudrost – ničega previše, postoji mera u stvarima, je zaista mudrost za sva doba.”
Ona smatra da mladi u Srbiji, kao i većina mladih širom sveta, ne želi da zaostane za svojim vršnjacima i ne želi da propusti nešto time što nije na mreži te dosta lako može da upadne u zamku problematičnog korišćenja.
“Rekla bih da su mladi dosta svesni ovih aspekata, da im je jasno da (poznati) ljudi na mrežama nisu ni toliko srećni, ni toliko lepi, niti se non-stop bave zabavnim stvarima, ali je teško odupreti se trendu postavljanja, razgledanja, lajkovanja ili praćenja ovakvih sadržaja,“ zaključila je profesorka Opsenica Kostić.
Ovaj tekst nastao je kao deo projekta „Digitaliziranje“ koji je finansijski podržao Grad Niš kroz projektno sufinanciranje za osvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja za 2020. godinu.
[…] Uticaj društvenih mreža- koliko ih pametno koristimo? […]