Srpska pravoslavna crkva danas, 9. avgusta, proslavlja Svetog velikomučenika Pantelejmona, u narodu poznatog i kao Sveti Pantelija. Ovaj svetitelj poštuje se kao zaštitnik bolesnih i lekara, a njegov praznik u Srbiji prate brojni običaji i narodna verovanja.
Sveti Pantelejmon nije praznik obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, ali se u narodu njegov dan od davnina posebno poštuje. U pojedinim krajevima Srbije obeležava se i kao zavetina – praznik čitavog sela.
Prema narodnom verovanju, na Svetog Pantelejmona trebalo bi izbegavati teške fizičke poslove, naročito radove u polju. Sa druge strane, veruje se da je ovaj dan dobar za početak novog posla, uz verovanje da će ono što se danas započne biti uspešno i napredno.
Svetitelj kome se vernici mole za zdravlje
Sveti Pantelejmon bio je lekar, zbog čega mu se vernici posebno obraćaju molitvama za zdravlje i ozdravljenje. Poštuju ga i zdravstveni radnici, iako se Sveti Kozma i Damjan tradicionalno smatraju esnafskom slavom lekara.
Prema hrišćanskom predanju, Pantelejmon je rođen u Nikomidiji, na prostoru današnje Turske. Medicinu je učio kod poznatog lekara Efrosina, a susret sa hrišćanskim sveštenikom Ermolajem uticao je na njegov život i prihvatanje hrišćanske vere.
Predanje kaže da je svoje lekarsko znanje koristio pomažući bolesnima, a za svoja isceljenja nije tražio nagradu.
Zbog hrišćanske vere stradao je početkom 4. veka, u vreme cara Maksimijana.
Običaji i verovanja na Svetog Pantelejmona
U narodnoj tradiciji Sveti Pantelejmon ubraja se među takozvane „ognjene“ ili „ljute“ svece, pa se njegov praznik naročito poštovao na selu.
Jedno od najrasprostranjenijih verovanja kaže da danas ne treba obavljati teške poslove u polju i oko kuće.
Istovremeno, postoji gotovo suprotno verovanje – da je Sveti Pantelija povoljan dan da se započne nešto novo. Zato se nekada govorilo da posao započet na ovaj praznik može biti srećan i berićetan.
Pošto je Sveti Pantelejmon bio lekar, vernici se na njegov praznik posebno mole za zdravlje svojih najbližih. U mestima u kojima postoje izvori i svetinje posvećene ovom svetitelju zadržao se običaj umivanja vodom za koju se veruje da donosi zdravlje.
U narodnoj tradiciji Sveti Pantelejmon povezuje se i sa putnicima, pa postoji verovanje da je današnji dan povoljan za polazak na put.
Mošti Svetog Pantelejmona nalaze se u više pravoslavnih svetinja, dok se njegova glava čuva u manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj Gori.
