Pogodna mediteranska mikroklima zaslužna je što su vina iz Sićevačkog vinogorja bila rasprostranjeno po čitavoj bivšoj Jugoslaviji. Danas je u ovom kraju dosta manje grožđa, međutim, meštani sela Sićevo su pokrenuli manifestaciju „Dani sićevačke berbe“, kako bi obnovili ljubav meštana prema vinu i vinogradu.
Sićevačke vinograde je prema legendi blagosiljao Sveti Sava, kada je na putu ka Carigradu početkom 13. veka svratio u Sićevo, gde je probao lokalno vino i blagosiljao vino i same meštane.
Ovaj kraj je blagosloven i veoma pogodnom mediteranskom mikroklimom koja omogućava gajenje različitih sorti grožđa. Nekada je pod zasadom vinove loze bilo oko 800 hektara, a sada je taj broj dosta manji. Međutim, primetan je porast u poslednjim godinama.
„Po nekim ranijim zvaničnim podacima nekada je Sićevo imalo 800 hektara i nekada rekordne proizvodnje vina su bile 80-ih godina 1.300 do 1.400 vagona grožđa. To sada nije tako, ali vremena su se promenila. Sada se traži kvalitet, a ne kvantitet. Sada nema preciznih podataka, ali značajno su manje površine, međutim, zadnjih 10 do 15 godina vinogradi se obnavljaju sa nekim starim sortama, ali i novim, koje su prilagođene Sićevačkom vinogorju“, kaže Žarko Martinović, predsednik Saveta meštana Sićeva i jedan od pokretača manifestacije „Dani sićevačke berbe“.
Meštani ovog sela su nekada bili udruženi u zadrugu, što im je omogućavalo da lakše dođu do tržišta. Sada se ponovo radi na obnovi saveza vinogradara iz ovog kraja.
„Posle završetka 2000. godine, odnosno kad se zadruga totalnu ugasila, onda su ljudi bili prepušteni sami sebi na tržištu. Postoji ideja, i uveliko se radi na tome, da se ponovo umreže ljudi. Sada nemamo tačne podatke koliko se vina proizvede, to su zaista manji zasadi nego što su bili, ali kao što sam rekao, kvalitet vina je drugačiji“, dodao je Martinović.
U sićevačkim zasadima od starih sorti se mogu naći tamjanika, plovdina, smederevka i graševina. Međutim, sada je veća potražnja za novijim sortama, koje se sve više uzgajaju u ovom kraju, poput muskata, suvinjona, merloa i širaza.
U specijalnoj sićevačkoj mikroklimi, koja izuzetno pogoduje vinogradima, rastu i posebne vrste biljaka, poput endemske vrste Ramonda serbica i žalfije, koja i ima svoje „Dane sićevačke žalfije“.
