Po ko zna koji put pokušavam ovih dana da NAS spasem od nas, i ne polazi mi za rukom. Svet je, ipak, otišao dođavola, a mi mediji smo glavni saučesnici u tom “zločinu”. Jer, društvo koje je izgubilo sve moralne vrednosti, svakodnevno je suočeno sa lošim vestima. Ili nakaradnim, svejedno je. Uticaj na običnog čoveka je jednako loš, zato što su mu putokaz koji vodi u pogrešnom smeru.
Ajd onako, na prepad, podsetite se samo šta ste poslednjih mesec dana čitali, slušali, gledali u medijima. Belivukovu kriminalnu grupu, saobraćajne nesreće, jezive tragedije mladih ljudi, narkomane, alkoholičare, nasilje u svim sferama života, maloletnike koji zlostavljaju i pljačkaju starce…..to je onako na prepad rekoh, bez prisećanja i zalaženja u pojedinsti. O svemu tome se piše i piše i piše, danima, kao da se pisci takvih redova trude da im kojim slučajem ne promekne naša nezainteresovanost da čujemo jednu od loših vesti, koje više i nisu vesti. Postaju normalnost svakodnevnog života, jednako kao i vest da je otkupna cena maline ove godine visoka, i da malinari zadovoljno trljaju ruke. Samo što vest o malinarima niko ne ponavlja do iznemoglosti i nazad.
S druge strane, a podjednako opasna, je i promocija besmisla. Razgolićenih i plastikom korigovanih devojaka, nabildovanih istetoviranih i obrijanih do glave mačo muškaraca, rijaliti zvezda čiji životni put pratimo do najsitnijih detalja,njihovog besomučnog utrkivanja u besmislu koje posmatramo kao da nam od toga zavisi život……do, pa do nekog novog izmišljenog besmisla za pretvaranje normalnog čoveka u idiota.
Dakle, novi trend u svim medijima je promocija zla i besmisla. I svi se, nekako, uklapaju u ovu šemu. Ne znam kako bih drugačije shvatila reklamnu akciju jedne kompanije u kojoj se mladi ljudi pozivaju da fotografišu svoje tetovaže i pirsinge, a najbolji, odnosno “najluđi” će kao nagradu dobiti kompjuterske igrice, mobilni telefon ili neku sličnu modernu i prestižnu igračku.Trka počinje, a oni koji nisu istetovirani i nemaju pirsing, trče najpre da završe taj posao, pa će onda da se uključe u igru. Jadno je, kako u ovakvim situacijama ličimo na ovce. Baš me čudi što još nije bilo konkursa za najveću zadnjicu, a nagrada bi mogla da bude plastična operacija dela tela, koji još nije išao pod nož.
Budi idiot i radi šta ti se kaže, a za uzvrat ćeš dobiti nagradu. Nije li to poruka između redova, ili sam ja samo paranoična matora žena? Mislim, ipak, da ovo o čemu govorim ne vidi samo onaj, ko je slep. Ostali se, iz nekih sebi znanih razloga, prave slepi.
“Ovo je samo deo globalnog pokreta koji uči generacije koje stižu – da uopšte nije važno do tridesete naučiti bar jedan strani jezik, završiti neku školu, biti najbolji u nekoj veštini, u sportu, već ga naučiti da život nema smisla ako nisi promiskuitetan, pijan, tetoviran, izbušen i glup kao noć, kaže Mirjana Bobić Mojsilović, a ja se s njom slažem 200 posto.
Mene čudi druga stvar. Kako to da niko ne reaguje na suptilno i bezobrazno preoblikovanje mladih, po standardima koji stižu sa globalnih mreža? Kako to da niko ne diže glas, niko se ne priotivi, niko ne izlazi na ulice da spašava mlađu generaciju, niko prstom ne mrdne, naprotiv – ćuti, odnosno ćutimo i pravimo se blesavi. Još uvek ne mogu da ukapiram iz kojih razloga pristajemo da budemo glupi i blesavi.
Je li teško da se udružimo svi mi koji ne želimo da živimo u ovom primitivizmu, koji želimo da bude drugačije.Da ponudimo neko rešenje i ne pristajemo na ludilo, koje nam se događa.
Za početak – ja bih načinila jedan mali, sitni korak na tom putu kroz poruku mladima: Ne čitajte nas, ne slišajte i ne gledajte, dok smo ovakvi, kakvi jesmo. I pokušajte da se odviknete i od društvenih mreža. Mnogo je lakše nego odreći se od narkomanije i prostitucije.
08. septembar
