Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, ipak, nije stigao u Srbiju.Mrzelo ga da putuje po ovako visokim temperaturama, a i daleko je, a on čovek u godinama. Pa će nekom drugom prilikom, kada se steknu uslovi za to.
Malo se ja šalim, a malo sam i ozbiljna kada kažem da je ovo, što se događa sa dolaskom Lavrova u Srbiju, zaista dno dna. Ne za njega, za one koji dušu ispustiše da ga u tome spreče. Ko da će, njegovim dolaskom, svet da se okrene naopačke. Ko da im život od toga zavisi, o gasu i namirnicama neću ni da govorim. Nizak i prostački udarac, iz koga god se ugla gledalo. Posebno nizak za one sitne i bezvredne duše koje su, zabranivši mu let iznad njihovih zemalja, još jednom na glup način pokušali da se dodvore Zapadu, ne bi li im sa stola istreso još koju preostalu mrvicu.
“Ne možete da razumete koliko je bezbroj razgovora bilo u kojima je od Srbije traženo da otkaže gostoprimstvo ministru spoljnih poslova Rusije” – rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
“Histerija koja se videla pokazala je šta neki zapravo žele, pošto ne mogu ništa da učine Rusiji, oni se iživljavaju nad Srbijom. Pri tom ne mislim na Amerikance, već na”one male”, počev od Karla Bilta, pa do Hrvatske. Predsednik Vučić ocenjuje da je nepristajanje Srbije da uvek bude deo čopora, nešto što izaziva glavobolju.
Prestade glavobolja. Lavrov nije stigao u Srbiju. Kakvo olakšanje za mnoge koji su graktali ko vrane i ukazivali na posledice koje će Srbija imati, ukoliko Lavrov dođe. Pa što te boli uvo za posledice koje će imati Srbija, ako si ti ispravan pred gazdama. Mislim, ako si pognuto do zemlje ispravan. Pusti Srbiju neka radi šta joj je po meri, sve dok tebi ne smeta. A ne smeta ti.
Komentarišući reči Lavrova “da je Srbija bila spremna da bude domaćin i da takvu politiku vidi kao hrabar potez” Vučić je rekao da ne misli da je to njegova lična hrabrost, već racionalan, razuman, umirrujući put u Evropi u kojoj danas nije lako čuti glas razuma i dijaloga.
I umesto da se razumnom stavu Srbije priključe i drugi, iz Hrvatske recimo stižu tutorsko-naredbodavni tonovi, a ne komšijski i prijateljski. Kao da je Hrvatska u poziciji da bilo šta menja, i na bilo šta utiče. Ali eto, prosto da se isprsi pred “gazdama” i bude veći papa od pape.
“Srbija mora da pazi koju stranu bira, nije vreme za dve stolice” – pokroviteljski šalje glasine hrvatski premijer. Pazi Srbija, i ne sedi na dve stolice, ali vodi računa i o tome da ne bude dovedena u poziciju da peva “Danke Dojčland”. Jer ako to zapeva, ode mast u propast. Upravo zbog toga bi Hrvatskoj bilo bolje da vodi računa o svom, a ne našem predsedniku, koji zna šta peva.
“Srbija će čuvati svoju politiku samostalnog odlučivanja, ali mora da donese zaključak koji je jasan i nedvosmislen i da požuri na svom evropskom putu, jer je to najbolje za Srbiju” – rekao je Vučić. A kako će Srbija to da uradi, ne treba da brine ni jednu zemlju u Evropi, već samo Srbiju. Kako će da pliva, a da se ne udavi, opet je njena, a ne tuđa stvar. Dušebriznici neka olade malo, jer Srbija ne gleda u njihovo dvorište, već samo u svoje.
U međuvremenu strani mediji plasiraju brojne neistine o Srbiji kako bi joj nametnuli još veći teret, a kada su u pitanju sankcije prema Rusiji, licemerje zapadnih zemalja nema kraja. Istina, ipak, na kraju izađe na videlo. Pa će i ova. A dok ne izađe na videlo sitne duše će ispasti još sitnije, a Srbija će biti velika, ko što je uvek bila. U to nema sumnje. Zbog toga je i toliki lavež u okruženju. A i u našim redovima, na žalost. Ali, za dobrim konjem se je prašina oduvek dizala. Rage mogu samo da se upinju i vrište, kako bi sebe dale do znanja.
08. jun
