Dobro se završio razgovor Vučića i Putina, dobro po nas, a dobro i po predsednika, kako god se na sve iz različitih uglova gledalo. Srbija je dobila povoljan aranžman za uvoz gasa iz Rusije, za Srbiju ostaje isto u naredne tri godine, i 12 puta niža u poređenju sa cenama drugih evropskih zemalja. Vučić je naglasio da će njegovo ostalo vreme biti usmereno na spoljnopolitičke sktivnosti i rešavanje nabavke energenata i hrane.
Toliko od predsednika za nas, i mislim da je dovoljno. Ali, nije dovoljno. Mi hoćemo još, hoćemo da znamo i neizgovoremo i da protumačimo izgovoremo po školskoj metodi “šta je pisac hteo da kaže”. Ubiše me ovi prevodioci Vučićevih reči i tumači njegovih dela. Ubiše me i moderne baba Vange koje ti pobrkaju sve lončiće u glavi i ne daju ti da misliš i sudiš sam. Uporno ti ispiru mozak sve do trenutka, dok od tebe ne naprave idiota koji glavu nosi samo za ukras i da bi se slikao za ličnu kartu. To je „bratski”, a ne „tržišni” dogovor, kažu. Ne mogu da skontam da li je njihova opaska dobronamerna ili zlonamerna.
Bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić i energetski stručnjak Miodrag Kapor, koji su gostovali na TV N1 a gde bi drugde, smatraju da je to bio očekivan razvoj događaja , zato što su administracije dve zemlje najveći saveznici. „To je bio razgovor između dva stara prijatelja i saveznika i to se i očekivalo, imajući u vidu da su u međuvremenu otklonjene neke smetnje na vezama između Beograda i Moskve, kažu. A onda Kapor, kao energetski stručnjak, ocenjuje da nam i nije bila potrebna tolika količina prirodnog gasa koliko smo ugovorili, kao i da proglašavamo kao ogroman uspeh to što ćemo gas plaćati manje nego druge države”.
Da me streljaš ako znam šta je pisac hteo da kaže, ali mi zvuči prilično nesuvislo. Ne valja što ćemo imati više nego što nam treba, i nije uspeh to što ćemo plaćati daleko nižu cenu u poređenju sa ostalim evropskim zemljama. Ako ste razumeli bolje od mene, javite mi molim vas, zbunila sam se.
Bivši ambasador Srećko Đukić kaže da novi gasni dogovor sa Rusijom jednim delom deluje „prilično optimistički“, ali sa druge strane rađa neka pitanja, posebno kada se radi o ceni gasa, za koju kaže, da „očito nije tržišna“.
„Oduvek smo sa Rusijom trgovali po tržišnim cenama, sada po prvi put prelazimo na tzv. „prijateljsku“, bratsku cenu, ne znamo šta ona nosi , šta u nju ulazi i šta se obećalo“, kaže Đukić i dodaje da smo ovim dogovorom naplatili neuvođenje sankcija Rusiji, a kako stvari stoje, verovatno ih nećemo ni uvesti.
Eeeeee, sada mi je već jasno. Boli neuvođenje sankcija Rusiji, boli one koji bi da se što pre priključimo stadu, koje pažljivo neguje antirusku histeriju. Čak i u korist svoje štete.
Upitan može li EU da zabrani protok energenata iz Rusije do nas, on kaže da Unija ima tu mogućnost, ali da ne veruje da će se to desiti. To bi tek bio presedan, mada je Srbija u svakoj priči presedan, da EU uvede sancije Srbiji, zato što Srbija nije uvela snakcije Rusiji. Pa bravo, tako nešto bi uzdiglo evropsku demokratiju, nasuprot totalitarizmu koji vlada u Rusiji. A mi bismo bili okarakterisani kao nedemokratska zemlja, koja podržava totalitarizam.
Naravno sve to će se odraziti na naš evropski put i , u krajnjem, neće nas primiti u Evropsku uniju.
A što, za promenu, ne bismo pustili predsednika Vučića da radi svoj posao i da ne pokušavamo svi da budemo veći pape od pape. Osim toga Evropska unija već miriše na trulež, ko je lud da žuri da se useli u kuću koja se raspada. Da popričekamo mi u dvorišu, možda nam se i posreći.
31. maj
