Selektor reprezentacije Srbije Svetislav Kari Pešić juče je u Nišu promovisao svoju knjigu „Moja igra, moj put“, a jedan od govornika bio je i član zlatne generacije, koja je na čelu sa Pešićem 2001. osvojila evropsko, a 2002. svetsko zlato.
Tomašević je izjavio da je pročitao knjigu polako jer je želeo da se saživi sa delom, kao i da je počastvovan što je bio deo generacije o kojoj se piše u knjizi.
Međutim, istakao je i da je novi-stari selektor početkom ovog veka bio i prvi profesionalno angažovani selektor.
– Kari je, za razliku od nekih prethodnih selektora – a ja sam ih imao dvojicu, Dudu i Željka – po prvi put bio profesionalno angažovan, i sećam se da je prvi put jedan selektor došao, konkretno kod mene, koji sam igrao tada u Podgorici za Budućnost, i proveo je nekoliko dana. U tom trenutku je u ekipi igralo još nekoliko potencijalnih reprezentativaca, ali je bio u prilici da obiđe i ostale. U prethodnim sezonama smo uglavnom iz novina dobijali informaciju kada se ekipa okuplja. Tada smo prvi put imali priliku da sa selektorom provedemo nekoliko dana i da saznamo šta on očekuje od nas. Tada mi je u neposrednom razgovoru stavio do znanja da računa na mene, a da će moja uloga biti jako bitna u toj ekipi, kao što je i bila. To je bila promena za nas jako bitna. Posle jednog neuspeha i lošije odigranih olimpijskih igara, mi smo otiši na Evropsko prvenstvo, i zaista na ubedljiv način i osvojili to prvenstvo, podsetio je Dejan, pa nastavio:
– Mi smo to EP 2001 osvojili na zaista impresivan način. Cele te pripreme su bile prilično ubedljive. Pobedili smo sve protivnike, a već sledeće godine, u pripremnim utakmicama za 2002. nismo izgledali toliko ubedljivo. Sećam se turnira u Beogradu i sve tri izgubljene utakmice. U nekim trenucima smo čak gubili i sa po više od 20 razlike i nismo delovali ubedljivo. Očekivali smo da ćemo odlaskom u Nemačku, a potom i u Čikago, da zbijemo malo redove i da će to delovati dosta bolje, međutim i te utakmice nisu davale puno prostora za nadu da možemo da napravimo dobar rezultat, ali kada imate Karija za trenera ne možete da očekujete ništa manje nego zlatnu medalju. Same one uvodne utakmice nisu bile na najboljem nivou. Izgubili smo dve u toj grupnoj fazi i došla je ta najbitnija utakmica protiv Amerike u četvrtfinalu, setio se proslavljeni centar.
On je rekao da je Svetislav Pešić direktan trener.
– Ono što misli i oseća, to direktno kaže i mislim da je imao ekipu momaka koji su to mogli da podnesu. Jako bitna stvar na tom prvenstvu bila je utakmica koju su reprezentativci Argentine odigrali u grupnoj fazi sa Amerikancima. Mi smo gledali tu utakmicu, koju su
dobili igrači Argentine. Mi smo tada shvatili da ako to mogu oni, možemo i mi. Imali smo već neke igrače koji su igrali protiv Amerikanaca, pre svega Vlade Divac, rekao je nekadašnji igrač večitih rivala, pa dodao:
– Moram da priznam da smo zaista ušli u tu utakmicu sa dosta samopouzdanja. Kari je tu odigrao veliku ulogu i preneo pozitivnu atmosferu na sve nas, i mi smo bez ikakvog straha ušli u tu utakmicu i dobili. Posle toga je bila zaista jako teška utakmica protiv Novog Zelanda. Valjda je normalno da se posle velike pobede dođe do, na neki način, opuštanja, posebno kada se igra dan za danom. Mislim da smo četvrtfinale, polufinale i finale igrali u tri dana. Sama činjenica da smo igrali protiv reprezentacije Novog Zelanda, koja je netipična, predstavljala nam je puno problema, ali smo i zahvaljujući individualnom kvalitetu i timskoj organizaciji, dobili tu utakmicu, i onda samo to finale sa Argentincima, rekao je Tomašević, znajući da je ostalo istorija.
