Nešto manje od 500 dana otkako je na sednici Narodne skupštine 2020 godine izabrana Vlada Srbije, a eto ih novi vanredni parlamentarni i lokalni izbori koje je predsednik Aleksandar Vučić raspisao na Dan državnosti Srbije, za 3 april.
Ima još: predsedniku Vučiću mandat ističe krajem maja i raspisivanje predsedničkih izbora biće oko 2 marta. Dakle biraćemo ove godine za sve pare. Uostalom, mi volimo izbore, kako bi se inače politički zabavljali i gubili vreme.
Šta nas čeka? Na parlamentarnim izborima 3 aprila glasaćemo za narodne poslanike, a narodni poslanici će potom odabrati i novu Vladu Srbije. Pričam ja ovo, čisto da se ne zbunite. Morate da znate šta ćete raditi iza paravana tog 3 aprila.
Beograđani će imati i redovne beogradske izbore. Mi ovde u Nišu nećemo, tako da nam je mirna glava. Bar za sada.
Pored beogradskih lokalni izbori će se vanredno održati i u brojnim opštinama u Srbiji.
Političko takmičenje u Srbiji ovog proleća donosi zanimljiviju borbu od one viđene na poslednjim parlamentarnim izborima pre dve godine. A da li je neizvesnija? Ne znam. Kod nas se nikada ništa ne zna, zato što vrlo često ne sledimo logiku. Pa tako ne možemo ni da predvidimo kraj utakmice. Posebno ako se ima u vidu da u izbornoj trci učestvjuju gotovo sve vladajuće i opozicione stranke, pokreti, pa i organizacije koje nisu registrovane kao političke, poput različitih pokreta i udruženja građana. Bogami će biti gusto, a za građane živa nisam. Kako će se snaći u tome ko je ko, ko je za koga i ko je s kim, a tek kakav je, o tome i da ne pričamo. Nego, navikli smo mi da glasamo po intuiciji, bez predznanja, pa ćemo i ovoga puta tako učiniti. A posle ćemo da vidimo jesmo li utrefili igrače, ili smo promašili. Ako smo promašili ( a najčešće promašimo), odmah ćemo krenuti u napad i tražiti smenu nedavno izabranog. Ko da je on kriv što je izabran, a ne mi koji smo zaokruživali.
Nije nama uopšte lako, pravo da vam kažem. Nekada se znalo – DS,DSS, SPO, SRS, SPS. Đinđić, Koštunica, Drašković, Šešelj, Milošević. Čisto ko suza, i sve ti jasno. Danas – dođi bože da se krstiš od novih stranaka, novih imena, starih lidera u novom odelu, od koalicija – ko će s kim, i kako. Pa, bre, fakultet ti treba da ih sve proučiš kako se ne bi zeznuo, a da zalaziš i u njihove programe (ako ih uopšte imaju), nema šanse.
Stvari, najkraće rečeno, izgledaju ovako: naprednjaci pojačani Šapićem, Dačić i Palma idu zajedno, pa onda takođe zajedno idu Đilas, Jeremić i Lutovaac a nositeljka liste (jel se tako kaže) im je Marinika Tepić.
Polako, ima još: Zeleno-leva kolona u kojoj su – Ne davimo Beograd, Ćuta i Zelenović, pa onda Zajedno suverenisti ( to su vam Saša Radulović i Milan Stamatović), pa Koaliicija NADA (koju čine DSS, POKS i još 25 udruženja), i konačno Dveri i Patriotski antiglobalistički blok.
Kad bi vam neko sve ovo dao samo da naučite kao pesmicu za ocenu, garant ne biste nikada zaradili dobru ocenu. Samo imena stranaka i njihovih vođa da naučite, to mislim. Ko hoće da odgovara za veću ocenu može da proučava i njihove programe, ali bojim se da je kasno. Ispit samo što nije. Za dobru ocenu ponekad se i vara. E, to vam ne preporučujem, mogu da vas uhvate, pa ste nadrljali.
I ove kolone i udruživanja nisu bila nekada. Sada su nužda. Kako da šačica ljudi pređe cenzus od 3%. Nikako. A nekada je cenzus bio 5% i svi učesnici, gore navedeni su ga prelazili. Pa ti sad vidi igrače nekad, i sad.
Samo kažem, ne zamerite. Uostalom, to se vidi i iz aviona. A šta ćete vi da radite 3 aprila, pojma nemam. Savladavajte gradivo polako, malo je vremena. Ako hoćete da savladate neprijatelja. Pa dobro, ne znam ko vam je neprijatelj, samo kažem. Zato što je jedino to ostalo isto na svim izborima u proteklih 30 godina. Nikada nismo glasali za najboljeg, uvek smo rušili neprijatelja. Eto, samo da podsetim, možda je od neke vajde.
20. februar
