“Klečimo pred vašom dobrotom” – rekli su Grci, umesto hvala, srpskim vatrogascima koji se već nekoliko dana bore sa vatrenom stihijom. Grčka javnost ne štedi reči vatrogascima, medicinskom osoblju i pilotima koji u svemu pomogli i sasekli liniju požara na ostrvu Evija.
Društvenim mrežama kruže objave vatrogasaca iz Srbije u kojima oni napominju koliko vole grčki narod i koliko im je drago da mogu da pomognu u ovoj izuzetno teškoj situaciji. Osim što pomažu u gašenju požara, oni su doneli i namirnice i stvari koje su podelili stanovnicima ostrva Evija. Spremili su se, kako kažu, da rade neprekidno, jer je to jedini način da se požar zaustavi.
“Pogledajte šta rade vatrogasci iz Srbije kada ne gase požar. Kada ugase vatru, tovare hranu u vatrogasne kamione i dele je stanovnicima Evije. Moje poštovanje” – glasi opis slike koja se deli na društvenim mrežama.
Toplo čoveku oko srca kada čita sve ovo. Pa to su naši, srpski vatrogasci. Ove predivne reči su upućene našim ljudima i našem narodu. Nije li to lepo i za ponos?
Negde u isto vreme čitam vest iz Crne Gore: „Hvala braćo Srbi, spasiste nas”. Naime, u Crnoj Gori su osvanuli bilbordi kojima se zahvaljuje „sunarodnicima” iz Srbije i Republike Srpske što su letovanjem u toj zemlji pomogli njenu ekonomiju.
„Važno je da i oni koji su protiv nas vide jačinu našeg naroda, u regionu smo najveći narod i snaga tog naroda ne može da bude obrisana na prostorima koji su srpski, a Crnu Goru je svakako stvarao srpski narod“, kazao je lider Demokratskog fronta Dušan Mandić.Opet mi toplo oko srca. I drago što neko o nama tako govori. I još draže što smo takvi kakvi jesmo. Pa se setih i reči zahvalnosti i bilborda koji su se pojavljivali kada je Srbija pomogla Hrvatskoj prilikom zemljotresa.
Ambasador Hrvatske Hidajet Biščević rekao je tada da je teško rečima opisati koliko znači izraz podrške i solidarnosti.
“Primio sam na desetine mejlova od građana širom Srbije sa velikim izrazima podrške, kao i pitanjima kako da upute pomoć. On je zahvalio i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na izrazima podrške Hrvatskoj i rečima ohrabrenja, kao i vladi Srbije koja je, kako je rekao, donela odluku o donaciji od milon evra Hrvatskoj.
“Zahvaljujem se i građanima koji pokazuju izuzetnu solidarnost i ljudskost”, rekao je Biščević.
Neko će sada odmah da kaže: A da li bi svi oni nama pomogli? Ne znam da li bi oni nama pomogli, jer je u ovoj priči mnogo važnije da smo mi njima. Svako o sebi govori svojim delima. A najvažniji u ovoj priči je narod. Čiji god bio. Grčki, crnogorski, hrvatski, albanski……narod je narod. Koji živi životom običnog čoveka sa jednostavnim potrebama i željama. I sa ljubavlju, ili mržnjom. Mržnju mu usađuju neki drugi, upravo oni koji su počinjali ratove, činili progone, zavađivali i dva oka u glavi, često ni sami ne znajući zašto to čine, ali eto čine.
Prosto sve ovo zvuči, da bi moglo da bude stvarno. Ali jeste. Istina je uvek jednostavna i prosta. Nema tu neke velike filozofije.
Slušam, u razgovoru sa jednim Hrvatom pre nekoliko dana, da obožava Srbe, da su Srbi za njega zakon, i da bi sada došao ovde da živi, ali ne zna kako. To je taj narod koji boji živote, ali onaj mali, malecni deo naroda koji te živote posipa pepelom, uvek uspeva da pobedi i dobrotu i ljubav.
„Klečimo pred vašom dobrotom” – rekoše Grci. Pred dobrotom, čija god bila, treba da se klekne. Jer je sve manje ima.
13. avgust
