Analiza Rasrinkavanja pokazuje da je na naslovnim stranicama pojedinih medija –poput Kurira, Srpskog telegrafa, Informera i lista Alo – za samo šest meseci u prošloj godinio objavljeno 419 lažnih, neutemeljenih ili vesti čije navode nije moguće proveriti. Analizom nisu bile obuhvaćene vesti iz sveta i šou biznisa, dakle reč je samo o vestima bitnim za život građana.
Bez obzira na to, ovi tabloidi, iako objavljuju lažne vesti i redovno krše Kodeks novinara Srbije, redovni su dobitnici novca na konkursima lokalnih samouprava, ali i putem javnih nabavki.
Prema podacima baze Kešformisanje koju je uradilo Raskrinkavanje, firme koje su izdavači ovih tabloida tokom 2017. i 2018. godine na lokalnim konkursima su sufinansirane sa više od 51 milion dinara.
Tako je Medijska mreža doo, izdavač Srpskog telegrafa, dobila najmanje 22 miliona dinara za svoje projekte, a kompanija Adria Media Group, koja izdaje i list Kurir, dobila je više od 11 miliona dinara. Firmi Dnevne novine Alo doo, izdavaču istoimenog tabloida, pripalo je najmanje 12 miliona dinara, dok su firme u vlasništvu Dragana Vučićevića koje stoje iza tabloida Informer, dobile najmanje 6,2 miliona dinara.
U prevodu SNAĐI SE PA ŽIVI, i ništa tu nije čudno, osim čuđenja onih koji se nisu snašli. Da jesu, ne bi im smetalo to o čemu pišu.
Godinama unazad mediji funkcionišu po sistemu SNAĐI SE PA ŽIVI. Jer, izvinite, od nečega mora da se živi. A mediji su neophodni građanima Srbije koji su željni informacija, više no leba da jedu. Vole oni i dezinformacije, što ne znači u načelu da su glupi pa slepo veruju u njih, nego zato što su dezinformacije zanimljivije od informacija. Ali, vremenom počnu i da veruju u ono što su pročitali. I tako mediji ne sa predumišljajem, nisu oni toliko predumišljati…..već u trci za opstankom i zaradom kljukaju narod takvim dezinformacijama i kreiraju javno mnjenje. A nije im bila namera, daleko od toga.
Namera im je bila da se u njihov budžet slije neka kinta, da plate troškove i isplate zarade zaposlenima
S druge strane to otvara pitanje nezavisnosti i zavisnosti medija. Pa, jedno ili drugo postaješ u zavisnosti od toga jesi li dobio pare ili nisi dobio pare. Ako si dobio, pišeš onako kako treba da pišeš o onima od kojih si ih dobio, što je normalno……jer bi nenormalno bilo da ujedaš ruku onoga ko te hrani.
Oni koji nisu dobili pare, e oni nešto filozofiraju o nezavisnosti medija ne zato što su baš toliko veliki novinari, pa bi sada da izmisle rupu na saksiji, već zato što im je krivo jer lova nije kapnula i na njihov račun, pa sada moraju da grebu i rukama i nogama da bi opstali. Nezavisni…..nije nego.
Sve je prosto ko pasulj, samo što mi ne želimo to da priznamo. Glumimo nešto, pretvaramo se da smo neko, tražimo greške u drugima a mi smo bezgrešni i izmišljamo toplu vodu, koja je već davno izmišljena.
Ništa tu nije za ozbiljniju kritiku u prilikama u kojima živimo, osim da ti i takvi, gore navedeni, ponekad stvarno izgube kompas. Ne biraju reči, ne vode računa o tuđim osećanjima, nije ih briga za posledice. Pa tako mogu da naprave karambol, za koji ih takođe nije briga.
Jedini lek je samozaštita. Ne gledaš, ne slušaš, ne čitaš…….i ništa na kraju ne gubiš. Zato što od pročitanog i saznanog neće ništa bolje da ti bude, nećeš imati više para, niti ćeš bolje živeti. A ako si baš mazohista, pa izvoli do prve trafike i udavi se u mazohizmu.
05.juli
