Baš smo čudan narod. Ali da smo ovoliko čudan, nisam verovala. Prođe Evrovizija, ne pobediše naše Hurikanke ili Uraganke, kako god, ali mi Evroviziju nećemo skoro da „manemo”, što bi se reklo.
Najpre nam je smetalo što je pobedila italijanska grupa Maneskin, jer po našoj „stručnoj oceni i proceni” i nisu neki, a možda su i nikakvi, pa krenusmo dalje u iscrpne analize. Namerno preskačem ono sa drogiranjem Damiana, što je bilo komentarisanje na međunarodnom nivou, pa se ne tiče samo nas. Digoše svi kuku i motiku da dokažu kako se je dečko drogirao usred onolikog naroda na Evroviziji, pa onda ispade mućak. Nije se drogirao. Tema postade deplasirana.
E, ali mi temu uvek možemo da nađemo. Te odeća, te tetovaža, te štikle, te gej izgled, te ovo, te ono. Istranžirasmo nesrećnika do poslednjeg detalja. Mada, nije on nesrećnik, daleko od toga. Nama se tako čini, jer verovatno polazimo od sebe. To tako biva u životu.
A sad? Čik pogodite šta je sada u pitanju. Lice. Lice Damiana Davida koje, gle čuda, nije simetrično. Pod pretpostavkom da neuki ljudi ne znaju da je svako lice svakog čoveka asimetrično, ajd da tu primedbu onih sa savršenim licima i usvojimo. Sve ostalo je tru truć, i bla bla. Što bi rekao pokojni Minimaks „trlja baba lan da joj prođe dan”.
Damiano David definitivno intrigira, preciznije iritira, muškarce u Srbiji. Što je obrnuto proporcionalno sa osećanjima žena u Srbiji. Kojoj god kategoriji one pripadale. Mladjoj, srednjoj ili starijoj populaciji. Svaka žena ima pravo na svoj stav, pod uslovom da se ne temelji na glupim činjenicama poput štikli, namazanim noktima, ili tetovaži. A žene u Srbiji su na primeru ovog Italijana poslale poruku suprotnom polu u Srbiji, kakvog muškarca pored sebe žele.
Ne vide srpkinje sa stavom ni namazane nokte, ni štikle, ni sve ostale bljuvotine koje kao argumente koristi „jača polovina „ na ovim prostorima, već vide ono što ta naša jača polovina u ogromnom broju slučajeva ne poseduje. Vide snagu koja izbija iz čoveka. A ta snaga nije (kako se obično na ovim prostorima smatra) u nabildovanim mišićima, ćelavoj glavi, nabusitom stavu i spremnosti da se potuku ili štogod gore. Ta snaga je u nečem sasvim drugom.
Čovek ( ovde mislim na Damiana) je načisto svoj , tip koga ne možeš da gurneš u kalup i iskopiraš pa dobiješ više sličnih tipova ( ovde mislim na one gore nabildovane sa ćelavim glavama). Živi kako hoće, izgleda kako hoće i ponaša se kako hoće. Ima bezgranično samopouzdanje zato što mu je u 22 godine sve onako kako želi da bude…..a nama se, gle čuda, sve ovo baš dopada.
Sloboda da budeš svoj, bez pardona, je to što se ženama u Srbiji dopada. Ne znam hoće li muškarci na ovim našim prostorima ukapirati šta je to što žene vole. Baš bih volela da te iste, koji kritikuju, vidim u štiklama. A da imaju tu snagu, koju ima frontmen Maneskina iz Italije. Čak i u štiklama.
Balkanci imaju još mnogo toga da „dorade” na sebi, kako bi se dopadali ženama. Doduše i nažalost oni sa punim džepovima mogu da sve to nadoknade parama, i to im prolazi, kod žena sličnih ukusa njihovom, razume se.
Ovaj sa asimetričnim licem ih je defginitivno bacio na patos, to se vidi. Izgledom, stajlingom i pesmom. A naši mužjaci ugroženi, pa bi da napadnu odmah. Na mišiće hvataju, ali ne pali. Čovek, pored svega, ima stav pobednika, i to je to. Upravo to žene vole, a ne šmokljane. Bojim se da naše jače polovine to skoro neće shvatiti, što će im poprilično ugroziti vrstu. Jer su žene, rekla bih, pred vratima nekog novog matrijarhata.
02.jun
