Bura oko masera – lažnog estetskog hirurga i cvećarke- medicinske sestre, njegove majke se ne stišava. Postadoše tema broj jedan u državi. Uzdigli se ljudi do nivoa „plastičnih hirurga“ po svojoj volji i želji, bez materijalnih dokaza i unakazili popriličan broj klijenata, koje je baš jezivo i pogledati. Na saslušanju u tužilaštvu branili su se ćutanjem, a određen im je pritvor na 30 dana. Zanimljivo u priči je da će Prvo osnovno tužilaštvo naložiti psihološko-psihijatrijsko veštačenje osumnjičenih na okolnost njihove uračunljivosti u vreme izvršenja predmetnih krivičnih dela.
Uz izvinjenje svima, koje moja priča dotiče, lično mislim da u lancu treba tražiti dokazivanje uračunljivosti mnogih. Unakaženih osoba, za početak. Ako su već odlučile da svoj prirodni izgled menjaju na gore, onda su mogle da potraže kvalifikovane estetičare, koji im makar ne bi ugrozili zdravlje. A to da će izgledati gore od onoga što im je majka priroda darivala, to im je garantovano kod svakog hirurga. Greške nema.
Njihovu uračunljivost bi valjalo utvrditi iz prostog razloga što svojevoljno, bez prisile, a pri tom i uz debelu svotu novca, odlučuju da od sebe naprave – pa ajd da ne budem mnogo gruba – ružne osobe, koje teško da mogu da budu dopadljive iole normalnom čoveku. Normalnom muškarcu posebno. Jer da sam muško, one kljunove od usta bih pristala da poljubim samo uz pretnju smrću. Stvarno vam kažem, samo što to što ja kažem nema nikakvu specifičnu težinu. I pouzdano da će me armija devojaka zbog ovoga mrzeti. O silikonskim grudima i zadnjicama neću ni da govorim. O izvađenim rebrima da bi struk delovao tanje, ne smem ni da pomislim. O raznoraznim filerima na raznoraznim mestima u telu ništa ne znam, ali znam da ih devojke imaju posvuda, pa se na kraju ne zna šta je Bogom dano na njima, a šta je umetnuto, ubrizgano, napravljeno, montirano. More nije blesav jedan tamo amerikanac ( ne sećam se imena), koji je tužio rođenu ženu jer mu je rodila ružno dete. Nesrećnica bila ružna, al čovek to nije znao. Upoznao je kao lepoticu, pa se eto zaljubio. A posle je bilo kasno.
E, stigosmo i do treće kategorije kojoj bi trebalo ispitati uračunljivost. Do muškaraca kojima se takve žene dopadaju. Ne mogu da verujem da se normalnom muškarcu može da dopadne plastična lutka. Sa usnama koje se ne smeju, sa licem koje nema mimiku pa ne znaš da li je srećno ili tužno, sa grudima koje su naduvani baloni, sa zadnjicama ala Kim Kardašijan, sa svim ostalim što se iz aviona vidi da priroda nije stvorila.
Jer priroda stvara i rađa samo savršene stvari. I originalne. Svako od nas je originalna tvorevina majke prirode i dva ista primerka na svetu ne postoje. U tome i jeste čar lepote. Svako ljudsko biće je lepo ili privlačno na svoj način. Čak i sa nekim falinkama na sebi. Uostalom znamo da je simbol antičke lepote bila upravo asimetričnost, nesavršenstvo. Ali svejedno lepota sadržana u sklopu svih elemenata.
Dakle, i one koji se zaljubljuju u ovakve veštačke tvorevine, treba poslati na ispitivanje uračunljivosti. Zbog njih, koristilo bi im. Jer u njihovim glavama, očigledno je, nešto ne štima.
Preterala sam, sada će me mrzeti i muškarci koji šetaju gore navedene dame. Ali šta ću, pa i ja sam nesavršena. Volim uvek da kažem ono što mislim, onako kako mislim na osnovu raspoloživih činjenica, i ne umem drugačije. Išla bih i ja kod nekog „plastikara“ da mi popravi ovu falinku, ali kažu takvog još uvek nema na tržištu. Pa nosim svoj „nedostatak“ i trpim raznorazna mišljenja. Nekome se to dopada, nekome ne. Uostalom, baš me briga, meni se dopada. Zato vam sve ovo i pričam.
01. jun
