„Nema policijskog časa. Odgovornost je na Kriznom štabu, jer opasna je i epidemija sirotinje“ – reče juče državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek.
Svaka čast, seti se neko i te epidemije, koja je već uzela maha. Samo što su svi, rukovodeći se onom narodnom „da smo živi i zdravi“, zaboravili na prateću vrstu epidemije – epidemiju siromaštva. A ona nezaustavljivo napreduje, i tek će – na žalost.
„Na Kriznom štabu je velika odgovornost da se zaštiti zdravlje građana, ali i da se vodi računa da li će te mere ugroziti životni standard građana. Opasna je i epidemija sirotinje koja bi mogla da se javi posle epidemije virusa korona“, rekao je Đerlek.
Pa javila se, javila se pre više meseci u raznim oblicima. I kod nje virus mutira u zavisnosti od položaja siromašnog pojedinca. A siromašnih je bilo u ohoho broju. Svih onih koji su se u proteklom, nazovimo ga normalnom periodu, natezali da prežive, krpili kraj s krajem, popunjavali rupe koje svakodnevno zevaju ko ale u kućnom budžetu i strahujući da se nešto neplanirano ne dogodi, nešto što će im to „natezanje“ poremetiti i baciti ih ispod dna, na kojem se već nalaze.
Jeste li razmišljali ko sve i šta sve danas ne radi, i koliko je pojedinaca, a samim tim i njihovih porodica, ostalo bez prihoda ili sa smanjenoim prihodima? Jeste li razmišljali o tome da oni i dalje treba da žive – jedu, piju, plaćaju troškove, o raznoraznim kupovinama koječega neću ni da govorim, odavno su postale luksuz. Pa jeste li razmišljali da će najveći broj odlučiti da prehranjuje svoju porodicu, dakle da odvoji za leba i s leba, a troškove će gurnuti pod tepih svesno žmureći. Naravno sve dok im ne stigne opomena da nisu platili ovo ili ono, sve dok im ne isključe struju, telefon i još ponešto, a opcija izvršitelja na vratima je još uvek u igri. A onda, jeste li razmišljali kako taj čovek (a puno je takvih ljudi) spava noću i kako sve to utiče na njegovo zdravlje? I taj nesrećni imunitet koji (to nam svakodnevno ponavljaju) treba da jačamo, kako bi se zaštitili od korone. Smešno, mnogi nemaju ni za leba, a vitamine tek mogu samo da sanjaju.
Epidemija korone ide ruku pod ruku sa epidemijom siromaštva. Hrane se i podpomažu međusobno, ne znaš šta je prvo, a šta drugo. Ali je rezultat isti – upropašćen čovek.
Ne bih ja ovde nikoga krivila, ako ste to od mene očekivali. Nikako. Jer niko nam nije doneo epidemiju koronavirusa, sama je došla i dovukla sve prateće probleme sa sobom. Kao da nas iskušava, kao da se sa nama igra, kao da želi da nas stavi na probu koliko smo izdržljivi i kadra da, pored milion drugih koje su nam proteklih godina tovarili na pleća, i ovaj problem iznesemo ne padajući i ne stradajući od njega.
Eto, Nova godina će uskoro. Slave i Božićni praznici, jedini datumi u godini u kojima smo se malkice radovali, ponekad i glumeći radost. I to nam je sada uskraćeno. Najmanji je problem što ne smemo da se okupljamo u velikom broju. Okupićemo se u najmanjem broju. Ali i u tom slučaju je većina naroda, koja je već obolela od epidemije siromaštva, hendikepirana. Šta da stavi na trpezu, čime da obraduje najdraže. Sitne poklone za Novu godinu smo eliminisali odavno i svrstali ih u luksuz, iduće godine ćemo, neće da se crkne ako ih ove godine ne kupimo. Pa neće, ali ko garantuje da ćemo ih i iduće moći da kupimo? Zar nismo , ćestitajući jedni drugima srećnu Novu 2020 poželeli da nam bude mnogo bolja i srećnija od nesrećne 2019 koju smo jedva čekali da otpratimo? I šta nam se desilo? Deslilo nam se nešto još gore i još strašnije.
Kako nameravate da Novu godinu čestitate dragim ljudima? Ja, pravo da vam kažem, pojma nemam. Čak razmišljam je li čestitanje uopšte uputno. Je li pametno da kažeš „Srećna ti
Nova“, pa da đavo čuje tvoju želju za srećom, i upropasti je. Lično mislim da treba da se pretvaramo da nam se ništa ne događa i da teramo dalje, pa dok se može. Ionako nemamo na koga da svalimo krivicu, a kukanjem ništa nećemo dobiti, nego lepo da odglumimo sreću ko što smo i milion puta do sada.
Srećni što smo pobedili epidemiju korone i epidemiju siromaštva, i što smo živi i zdravi. A dokle, ne zna se. Ali, to je već druga tema koju ćemo odložiti za narednu godinu. Ionako volimo sve da odlažemo za sutra.
19.decembar
