Švedska, zemlja koja je svojim kontroverznim odlukama u vezi koronavirusa u centru pažnje, je „na kolenima“.
Naime, broj novozaraženih koronavirusom po glavi stanovnika u toj zemlji sada je više nego duplo veći nego u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Španiji.
Švedska je postala poznata po tome što je od početka pandemije insistirala na imunitetu krda, zbog čega dugo nije preduzimala nikakve korake u borbi s koronavirusom.
Sada međutim ima duplo veću stopu smrtnosti od svojih nordijskih suseda. Neki delovi Švedske imaju stope zaraze kao neka od najvećih evropskih žarišta, a ukupno je prijavila 278.912 slučajeva.
Samo prošlog meseca zabeležila je više od 1.000 novih smrtnih slučajeva, ukupno više od 7.000. U poređenju sa tim, Norveška, koja je nacionalnu blokadu započela 12. marta, od početka epidemije imala je samo 359 smrtnih slučajeva od kovida-19.
Švedska vlada na kraju je morala da uvede mere koje su na proleće bile nezamislive – okupljanja su ograničena na osam osoba, zabranjena je prodaja alkohola posle 22 sata, a srednjoškolci su poslati na onlajn nastavu. Takođe, sve je više kritika na račun vodećeg epidemiologa Andersa Tegnela, arhitekte „mekog“ pristupa zdravstvenoj krizi, koji je nedavno izjavio da i dalje misli da nošenje maski nije neophodno.
Zašto ovo ističem i zašto Švedsku navodim kao primer. Pa zato što, od početka pandemije do danas, i na našim prostorima postoje „neverne Tome“ sa raznoraznim teorijama zavere zbog kojih nam se, kako kažu, radi to što nam se radi. Te, stoga, mi nećemo da slušamo gore navedene, već ćemo raditi po svome jer su virus izmislili tamo neki, kako bi nam uradili ovo ili ono i da je sve to što se događa bez veze i glupost. Zar nismo u proteklom periodu milion puta, u kontekstu takvih priča, Švedsku spominjali kao primer? Ne donose mere, eno ih šetaju, niko ih ne zatvara niti ograničava, žive ko ljudi i ništa im ne fali. A sad, sad drugari, šta im sada fali, pitam ja?
I dok su neki u prvom naletu pandemije psovali i Vučića, i Krizni štab, i policijski čas i sve odreda što nam ograničava živote – sada ti isti nervozno i uplašeno ponovo psuju gore navedene što nas „ne zatvore“, jer je ovo strašno, vidi koliko je ljudi obolelo, koliko njih je umrlo. Da, baš ti isti to izgovaraju bez srama i griže savesti, i kratkog pamćenja na ono što je bilo pre par meseci. Pa čoveku dođe da vrisne i sam sebe izuje iz cipela. Jel moguće da smo takav narod?
Nevolja je u tome što nam upravo ti i takvi, makar bili i najmanja manjina, kroje sudbinu. U svakom pogledu, pa i u ovoj situaciji sa koronom. Prvo zbog toga što su svojim bahatim ponašanjem mogli da budu prenosioci zaraze (i bili su), pa su zbog njih mnogi nedužni, koji mere poštuju, stradali. Drugo što su svojim podizanjem glasa protiv svega, uticali na javno mnjenje, na nedovoljno obrazovane i prosvešćene, da im se u razmišljanjima priklone, pa su tako usput dobijali i svoje pristalice.
A kada dođe stani – pani, onda pognute glave zaborave na sve, i još su ljuti. Na koga? Pa zna se na koga. Na sve one koje su, koliko do juče omalovažavali i pljuvali.
Švedska je primer da se sa virusom korona nije uputno poigravati. A i mi smo, donekle, primer jer smo se opustili i sebi dozvolili ovo što nam se sada događa. Pa greške moramo da iskijamo kroz ogroman broj novoobolelih, na respiratorima i mrtvih. Visoka je to cena, priznaćete. Meri se, ne novcem (mada i novcem, ako baš hoćete), već i ljudskim životima. A u toj priči stradalnici su u najvećem broju slučajeva nevini. Oni, koji su poštovali mere,
čuvali se, nisu s nevericom podizali glas. Pa ih sada, tužni i uplakani, žalimo i krstimo se uz pitanje „kako bre njemu da se desi?“
Lepo, kažem ja, lepo…….. jer je jedan deo nas bio krajnje neodgovoran, a sada ne skida maske, pere ruke 500 puta na dan i izbegava gužve. Kasno bato, mnogo kasno. Otišla baba s kolačima. Šteta je napravljena, moguće je samo sanirati posledice. A život – život niko ne može da vrati.
10.decembar
