Za vernike koji poštuju stari Julijanski kalendar pre par dana je počeo veliki Božićni post, a trajaće narednih 40 dana – do 6. januara 2021. godine.
Vernici pravoslavne veroispovesti bi šestonedeljni post trebalo da iskoriste za pročišćenje duše i tela od strasti, kao i da se uzdrže od rđavih misli, želja i dela, a naposletku i od mrsne hrane. Na Božić, 7. januara, treba da pristupe činu pričešća i proslave rođenje Isusa Hrista, kažu sveštenici.
Nije malo, za one koji poste, da se 40 dana odreknu masne hrane i svih ostalih đakonija. Treba to izdržati, i biti dosledan u veri prema Bogu. Dozvoljavam sebi da, glasno razmišljajući, kažem – da je to ništa, u odnosu na suštinsko značenje posta. Jer, post nije samo uzdržavanje od hrane. On, pre svega, ima duhovnu dimenziju. Od nekih stotinu razloga zbog kojih se posti, odricanje od hrane i pića jedan je od poslednjih. Pre toga dolazi potpuno drugačiji način života.
A šta, u prevodu, to znači? Čovek bi trebalo drugačije da se ponaša prema svojim bližnjima, prema komšiluku, na ulici, u društvu. Da bude vedra lica, lepog ponašanja, da upotrebljava tople reči…
Ne jedeš kobasicu, ali zato zdušno mrziš komšiju. Odričeš se pečenja, ali ti podmetanja drugima nisu strana. Na pamat ti ne pada da u usta staviš bilo šta sa spiska „zabranjenog“ ali ti je dozvoljeno da se svađaš, vređaš, izgovaraš ružne reči kada ti se prohte, i kako ti se prohte. O lepim rečima i uljudnom ponašanju neću ni da govorim. Isparilo to odavno, odavno nije naš način života, preobrazili smo se a veru bi da sačuvamo preko posta, upaljene sveće i tri prsta kojima se prekrstimo pred oltarom.
Neće to, ne ide to tako. Ako se sve dobro u nama izostavi, hrana i piće nemaju nikakvog značaja. Ako naš um ne bude preobražen, post gubi svaki smisao – objašnjavaju sveštenici.
Udaljavanje od zlih dela je suština posta. A jesmo li se od njih udaljili? Malo sutra, srodili smo se i saživeli sa njima, a postimo i u crkvu idemo, kako bismo savest oprali. I kako bi nam bilo lakše u zavaravanju da će nam Bog oprostiti, ukoliko sagnemo glavu pred njim i pokajemo se.
A Bog vidi sve, kažu istinski vernici. Pa i naša foliranja i lažna predstavljanja pred njim. Što je veći greh od svih gore navedenih. Lagati Boga najveći je greh od svih grehova. Bog će istinske grehe možda i oprostiti, ali laž nikako.
A šta je istinski post uči nas i Sveti Jovan Zlatousti:
“ Kažeš da postiš? Uveri me u to svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš sa neprijateljem svojim, izmiri se sa njim. Vidiš li na ulici neko lepo lice, odvrati svoj pogled od njega. Dakle, ne samo da postiš stomakom, već i očima i sluhom, i rukama i nogama i svim udovima tela. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Noge neka poste tako što neći hoditi putevima greha. Oči neka poste tako što strasno neće posmatrati lepa lica niti u zavisti gledati na dobra drugih ljudi. Kažeš da ne jedeš meso? Ali, čuvaj se da ne gutaš pohotljivo očima ono što vidiš oko sebe. Posti i sluhom svojim, ne slušajući ogovaranja i spletke. Ustima i jezikom svojim posti i uzdržavaj se od ružnih reči i šala. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje?“ – reči su Jovana Zlatoustog.
I što reče jedan od naših sveštenika odgovarajući mi na pitanje: A šta će se dogoditi sa onima koji ne poste za vreme posta? Ništa, glasio je odgovor, jer zlo ne ulazi u usta, već iz usta izlazi.
01.decembar
