Ove godine posećenost srpskih turističkih destinacija bila je veća nego prethodnih, a samim tim pojavili su se i novi problemi – smeće na lokacijama širom zemlje.
Jeste da su mnogi, zbog epidemije koronavirusa, ostali bez kupanja u Egejskom ili Jonskom moru, ali su zato sticajem okolnosti dobili priliku da bolje upoznaju svoju zemlju. Jezera i planine, ali i brojna sela postala su im zamena za more. I , sudeći po reagovanjima mnogih, nije im bilo loše. Naprotiv, nauživali su se u lepoti koja im je pred nosom, a nisu stigli do sada da je vide zbog raznoraznih stranih estinacija koje su poslednjih godina postale stvar prestiža.
Nauživali se turisti na domaćim destinacijama, ali se loših navika nisu odrekli. Tako su fotografije turističkih bisera Srbije, punih smeća, ovih dana postale viralne. Za primer, koji ne treba slediti. Volimo, brate, da uživamo, ali kada uživamo ne volimo i da opterećujemo kojekakvim poslovima. Ustvari mi nikada ne volimo da se opterećujemo poslovima, ako nije pod moranje. Sve nešto očekujemo da će to neko drugi, i da je baš taj neko drugi zadužen da sakuplja đubre iza nas. Dok smo u gradu javna komunalna preduzeća su nam mama. Sve što uneredimo, oni jadni sakupljaju, čiste, dovode u red. I mi mislimo da je to normalno, da tako treba. Još ih i kritikujemo kako nisu dobro počistili grad, pa on izgleda ko deponija.
Na planinama i jezerima nema javno komunalnih preduzeća da za nama trčkaraju. Pa je smeće moglo samo da se gomila i gomila i preko noći lepote prirode pretvori u „naših ruku delo” koje nimalo nije reprezent niti primerak za izložbu. Nas, međutim, nije briga. Otišli smo u međuvremenu i ostavili drugima da „krše glavu”.
Ustaljena filozofija većine prosečnih Srba. Neko će već to da uradi. Taj neko je u našim glavama zadužen za sve što nas žulja i što nam nedostaje.
Ali, kao što rekoh, gospodin „neko” ne postoji u prirodi. Postoje samo oni koji su zaljubljenici u prirodu, i koji zarad sebe ne mogu da podnesu naše bahaćenje prelepim prostorima. Pa su odlučili da nešto i urade po tom pitanju. Kažem, zarad sebe i zarad prirode koju vole. Primera iz ovogodišnje prakse, koliko voliš. Recimo vodopad Tupavica, vidikovac Koziji kamen i Rosomačko grlo, najpopularnija mesta na Staroj planini , bili su preplavljeni đubretom koji su neki od posetilaca ostavili za sobom.
„Poštovani posetioci, nakon sprovedene akcije od strane čuvarske službe PP Stara planina, uklonjen je komunalni otpad sa atraktivnih lokacija za posetu (Vodopad „Tupavica“, vidikovac „Koziji kamen“ i Rosomačko grlo – Slavinjsko ždrelo – Lonci)“, navodi se na stranici Parka prirode Stara planina na Fejsbuku. Oni su dodali i da komunalnom otpadu nije mesto u prirodi, kao i da je potrebno da se povede više računa i da se otpad ponese sa sobom, na isti način kao što je donet. „Generalno, i nije toliki problem očistiti lokacije sakupljanjem, problem je što divlje životinje tokom noći raznose otpad. Zato, ne hranimo prirodu i životinje plastikom. Svako dobro…“, naveli su.
Ovo nije jedini lep primer čišćenja turistički najposećenijih lokacija. Podsetimo na isti način ronioci na Zavojskom jezeru organizovano su očistili 300 tona otpada.
Pa nešto razmišljam: ako ova korona potraje, nadrljala ga je naša priroda. Ako smo to isto radili i na mestima, koja smo ranije
posećivali, jasno vam je što mnogi u svetu smatraju da smo nekulturni i prljavi. A šta bi drugo i mogli da pomisle. Sramota me ovoga časa u ime mnogih, koji su svoje tragove ostavljali po svetu.
Sada zagađujemo svoje, te mi malo laknu na duši, da se ne brukamo i ne sramotimo. Dobro, gledano iz tog ugla, ali nije dobro. Uništićemo sve što je priroda godinama čuvala i pazila. Ne kaže se badava “netaknuta priroda”. Netaknuta, razume se, od naše pogane ruke koja ume da ruši, ali ne ume da stvara. I od naših mozgova koji sve, što je vezano za bolji život, više para i uživanje – preslikavaju iz momenta i kodiraju u glavi. Ne daj Bože da od tog sveta uzmu nešto dobro, i primene ga u praksi. To ne može ni greškom da im se omakne.
8.septembar
