Narod smo navikao na nerede, proteste, bunu iz bilo kojih razloga, a najčešće iz razloga koji ni sami ne umemo da definišemo. Neredi ispred Skupštine Srbije, posle obraćanja predsednika Aleksandra Vučića i njegove najave policijskog časa u Beogradu, a moguće je i u Srbiji – doveo je, navodno, građane pred Skupštinu da kažu predsedniku da neće policijski čas, i da su protiv toga.
Dobro, imaju pravo da kažu da neće, i da im se ne dopada da budu zatvoreni. Na stranu činjenica da li im se dopada da budu bolesni, da se njihovi najbliži razbole, da se virus širi bez kontrole. Jer vreme iza nas je živi dokaz da se virus širio bez kontrole, kada je kontrola prepuštena nama lično. Našoj savesti i odgovornosti. Pa bi sada, u prevodu, mi hteli da budemo zdravi, ali ne bi hteli da budemo zatvoreni, ponajmanje hoćemo da nosimo maske, rukavice, da držimo distancu, da ne idemo na utakmice, slavlja i veselja, da ne planiramo more i ostale uživancije, na koje smo navikli.
Direktor policije Vladimir Rebić izjavio na konferenciji za medije da je već tokom prvih pola sata nereda bilo jasno kako će se situacija odvijati.
On je rekao da je krenulo neprijavljeno okupljanje, a da se već nakon pola sata dogodio incident koji je mogao da najavi s kakvim namerama su se ti ljudi skupili.
„Grupa od 50 ljudi nije dopustila da prođu kola Hitne pomoći, koja su prevozila ugroženog pacijenta. Kasnije, oko 22.20, grupa od više destina naslinika telima je izvršila pritisak na policiju i ušla u predvorje Narodne skupštine“, rekao je Rebić na konferencije za novinare.
Zaustaviš kola Hitne pomoći u kojima je, možda, neko na ivici života? I dopustiš da on umre? I savest ti bude čista? Jel to normalno okupljanje, sa normalnim ciljevima? Jel nasilno ulaženje u Skupštinu opravdava želju gore navedenih građana da budu slobodni i da nema policijskog časa?
Da se ne lažemo, niko u ovoj priči nije naivan. Okupljeni građani su želeli nešto sasvim drugo. Da iskoriste priliku i ponovo udare na Vučića. Posle izbora, na kojima je odneo ubedljivu pobedu. Sviđalo se to nekome ili ne, Vučić je pobedio i na vlasti je i dalje. To što se nekome ne dopada da bude na vlasti, to je drugi problem, a taj problem nema veze sa koronom i policijskim časom. Ima veze sa netrpeljivošću i mržnjom pojedinaca, koji bi da što pre stignu do zacrtanog cilja – da unište Vučića, i postojeću vlast.
Da nije tužno, bilo bi smešno. Zato što šačica nezadovoljnika (mislim šačica u odnosu na broj Vučićevih glasača) želi da preko noći promeni sliku Srbije i da nas uvede u nešto novo, što nije Vučić.
Dobro. I želje su razumljive, koliko god nerealne bile. Uostalom želje su najčešće i nerealne, ali zato pametan čovek sedne, pa napravi plan, kako je moguće želje pretvoriti u stvarnost.
Kako vam se čini, imaju li ove želje realnu podlogu? Samo utopisti mogu da odgovore potvrdno. Pa neko mora da počne, čujem komentare. Ako, neka počne, ali neka bude ozbiljan u tome, a ne smešan. Ono trčkaranje okolo, ono guranje i šamaranje, izvikivanje pogrdnih reči i lepljenje kojekakvih etiketa, ne govori o ozbiljnosti organizatora skupa, ako ga je uopšte i bilo. Ili se narod prosto skupio da istrese svoju gorčinu, da prospe srdžbu i amortizuje gnev. A potom da se ljuti što je milicija bacala suzavac, i što je neke od njih ćuškala i bila malo gruba. Jok, nego je trebalo da dozvoli da kao organ reda i mira dobije batine i da pusti decu da se izbesne, pa će oni da se smire posle.
„Nasilnici su se nakon toga odlučili na radikalnije mere, gađanje policije kamenicama, flašama i svime što su dohvatili i time su ugrozili živote policijskih službenika. Tek tada je počela primena sile, bacanje suzavca i angažovanje konjičke jedinice“, rekao je direktor policije Vlaldimir Rebić.
A bilans napada od nekoliko sati su 43 policajca koji su se javili u Urgentni centar i na VMA. Jedan ima frakturu lobanje i potres mozga. Neki koji su zadobili lakše povrede nisu se ni javljali zdravstvenim ustanovama“, rekao je Rebić.
Zbog nasilja u Skupštini i oko nje, privedena su 24 lica. 23 zbog prekršaja, a jedno lice zbog krivičnog dela. Osim štete koja je načinjena prema pripadnicima policije, značajnu štetu je pretprela i imovina države Srbije. Zapaljeno je pet policijskih vozila, oštećeno je mnogo opreme – štitova, vizira, šlemova, radio-aparata…“, rekao je Rebić.
Svaka nam čast i alal nam vera. Naučili smo šta je demokratija. Odnosno izabrali smo put kako da do nje stignemo. Samo – niko ne reče, a šta kada stignemo. Ko će biti Vučić, i ko će voditi računa o državi Srbiji, koja je država svih nas, ne samo onih koji su pravili bahanalije. Ako će neko, ko se baca flašama, kamenicama i konzervama, ko nasrće na miliciju, psuje i vređa – neka hvala. Ja sam, ipak, za policijski čas.
9. Jul
