Republička izborna komisija je pregledala više od 70 odsto biračkih mesta, što je oko 65 odsto biračkog tela. Preliminarni rezultati su slični onim koje je komisija objavila na dan izbora.
Naime u budućem sastavu parlamenta SNS će imati 191 poslanika, a u republički parlament ulaze još SPS-JS sa 32 poslanika i lista Aleksandra Šapića sa 12, kao i stranke nacionalnih manjina.
Po uputstvu Republičke izborne komisije, glasački materijal sa Kosova I Metohije, iz Kosovskog Pomoravlja, dopremljen je u Vranje sat i po posle ponoći, uz pratnju OEBS-a i članova biračkih odbora.Novina je to što su prilikom utvrđivanja rezultata glasanja u Raški i Vranju prisutni i članovi radnog tela. Prođoše , eto, i ovi – treći po redu višestranački izbori u poslednjih 30 godina. Vanrednih je bilo daleko više, osam.
Pobednička stranka SNS je iste večeri, sa velikim zadovoljstvom, proglasila pobedu i progovorila o uspehu koji do sada nije imala ni jedna stranka na političkoj sceni Srbije. Što je sasvim normalno, nasuprot debaklu opozicije, koja je doživela neviđen neuspeh.
E sada, posle svega neko mora da bude kriv. Za ovakav uspeh SNS i neuspeh opozicije. Jer opozicija bi, po mišljenju nekih iz njenih redova, bila daleko uspešnija da su joj „obezbeđeni fer I demokratski izbori“, da je mogla da ima jednaku zastupljnost u medijima kao i vladajuća stranka, da nije bilo nepravilnosti na izborima, o kojima govori da ih je bilo u velikom broju. A da li bi?
Realno gledano, ne bi. Pre svega imajući u vidu odnos snaga i sastav ljudi u opoziicionim strankama koje su, da se ne lažemo, bile nalik na neke male grupacije nezadovoljnika, nego na ozbiljne političke partije. To znaju svi koji su bili svedoci odnosa snaga na nekim ranijim izborima kada su nasuprot vladajuće, Socijalističke partije, stajale više nego ozbiljne i velike opozicione stranke – Demokratska, Demokratska stranka Srbije, Srpski pokret obnove, Srpska radikalna stranka. Ostale neću ni da pominjem jer su u to vreme važile za sitne, a krupnije su bile od svake današnje krupne opozicione stranke, i ozbiljnije, razume se.
Besmisleno je, stoga, češljanje kršenja izborne procedure koja, i da se greška ispravi, ni u promilima ne može da pomogne takozvanim opozicionim strankama da samo pređu cenzus, a kamoli da se bore za nekakvu pobedu, kao što su to činile one, koje pomenusmo, u doba vladavine SPS-a.
Da li je ovakva , više nego ubedljiva, pobeda Srpske napredne stranke dobra ili nije, to je sasvim drugo pitanje. Činjenica je da Napredna stranka tu pobedu od građana nije iznudila. Dobila je, i tu nema šta da se prigovara. Bez obzira što su neke stranke bojkotovale izbore i u predizbornoj kampanji išle sa sloganom „za Vučića nećete glasatai, samo ako ne izađete na izbore“. I šta? Ništa. Nisu izašli, a Vučić je dobio. Ne vidim veliku mudrost u ovakvoj odluci.
Šta će biti u nastavku? Pa ništa posebno, ako se misli na tumbanje u političkom životu. Vladajuća stranka će nastaviti da radi ono što već radi, a činjenica je da ima pune ruke posla iako joj se prigovara mnogo toga, opozicija (ako uopšte postoji) će nastaviti da kuka bez pokrića, i život će ići dalje. U Skupštini Srbije nećemo imati neke likove, na koje smo navikli – Vojislava Šešelja, Čedomira Jovanovića, Zorana Živkovića, Gordanu Čomić, Mariniku Tepić ……I još neke, koji će posle višegodišnjeg učešća u parlamentarnom životu Skupštine, morati da odu, jer njihove stranke ili koalicije, nisu osvojile čak ni 1% glasova.
Postavlja se večno pitanje na našim prostorima: Pa je li ovo demokratija? Jeste, to je demokratija. Tako je većina naroda odlučila. Naroda, na koji se stranke oslanjaju i traže njegovu podršku. Zašto je narod, koji je nekada bio i drugačije opredeljen – za neku od stranaka gubitnica – krenuo za Srpskom naprednom strankom? Ne znam. Pitajte narod. Uostalom, narod je pitan 21 juna, i vidimo šta je rekao. I, verovatno, zna zašto je tako rekao. Jedina opcija je – da promenimo narod.
23.jun
