Epidemiolog Branislav Tiodorović smatra da su građani previše opustili i ocenjuje da je epidemiološka situacija i dalje nesigurna, jer je korona virus i dalje prisutan u društvu.
Može se oceniti da je epidemiološka situacija i dalje nesigurna zato što imamo prisustvo virusa i dalje i imamo lokalnu transmisiju , odnosno mogućnost da ljudi oboljevaju. Ocena da je virus oslabio je pogrešna – rekao je Tiodorović za TV Pink.
On je naveo da je virus samo manje prisutan, jer ima daleko manje osoba koje ga mogu širiti.
Što se nas, građana, tiče – virusa više nema. Ispario je čim je ukinut policijski čas. Par dana je vladalo neko šarenilo po gradu – ovde maska, onde maska, tu i tamo rukavice. Sada maske nose samo „čudaci” i, naravno, penzioneri. Koji su poštovali pravila za vreme i posle ukidanja policijskog časa. Lepo reče dr Branislav Tiodorović da smo se „previše opustili”.
Gradski autobusi funkcionišu, doduše proređeno, ali funkcionišu. Na pojedinim sedištima prekršrtena selotejp ili izolir traka, koja označava da tu ne treba da sedneš. Dobro. Sedaju ljudi, uglavnom bez maski, ili sa maskama oko vrata.
Na ulici šeta i mlado i staro, u grupama naravno, kakva distanca, kakvi bakrači. Neće, valjda, da se distanciraju kada su već zajedno krenuli u grad da se malo, posle duže izolacije podruže. Kako da se druže na distanci? Prosto je glupo i bez veze.
Kej prepun omladine. Posedali na bedemu, piju, puše, časkaju i smeju se glasno. Lepo je što se na keju ponovo čuje smeh, ali sve ono pre i sve ovo sada mi nekako ne idu zajedno. I sve me pomalo uznemirava i brine.
Dr Tiodorović reče „da je virus samo manje prisutan, jer ima daleko manje osoba koje ga mogu širiti.” Daleko manje osoba, kaže. A na početku priče beše samo jedna osoba koja ga je donela, pa ga raširila munjevitom brzinom, pa posle znamo šta je bilo……. Ali tada nismo bili svesni opasnosti, nismo znali, pojma nismo imali. A sada znamo, pojma imamo i valjda smo, na osnovu činjeničnog stanja, postali i svesni opasnosti. Ili nismo? Ili smo zaboravili sve obolele koji su prolazili kroz muke da bi se izlečili, pa smo zaboravili sve one koji su umrli od virusa uključujući i dr Lazu o kojem smo danima pričali, zavboravili smo da život nije nimalo jednostavan kada si zatvoren i ne možeš čak ni najbliže da vidiš, a tek ćemo videti koliko košta “nerad” za vreme korone, kada je skoro sve stalo. Da li je moguće da nam je sećanje tako kratko, ili naprosto neki od nas hoće na delu da dokažu da je sve to bila glupost, i da korona nije ni postojala već da se „iza nešto debelo valja”.
Bilo kako bilo, a kako će biti ne bih ni da načinjem razmišljanje, ali smo mi definitivno jedan nedokazan narod. Po bilo kom pitanju, pa i po pitanju sopstvenog zdravlja i života. Kao što nam je za sve što se u našim životima događa po pravilu kriv neko drugi, tako je i za naš život, po svemu sudeći, odgovoran neko drugi. Pa ako se, ne daj Bože, opet dogodi zlo, naći ćemo mi krivca i za to. Nikakav problem, uvek krivca najlakše pronađemo. Daleko bilo da sebe vidimo u toj priči, taman posla da mi snosimo krivicu jer smo se
neodgovorno ponašali, ne daj Bože da neko i pomisli da je narod kriv zbog nečega. Narod nikada, u svojim očima, nije kriv, zato čto ne poseduje ličnu odgovornost.
U Kini još uvek nose maske i rukavice, iako je kraj epidemije bio početkom aprila. U Italiji se pišu kazne onima koji na ulici nemaju masku. 300 evra, pa ti vidi. U nekim zemljama ne obraćaju pažnju na takve rekvizite i ponašaju se kao i mi. Videćemo ko će da pobedi – odgovorni ili neodgovorni. Samo što kod korone postoji jedna mala caka. Bez obzira na sve, ispaštaju i stradaju i jedni i drugi.
11.maj
