Dr Goran Stevanović je jedan od članova ekipe lekara koju gledamo i slušamo svakodnevno u 15 sati. Oni su ti koji nam saopštavaju najnovije rezultate, oni su ti koji nam objašnjavaju pojedinosti u vezi sa COVID om koje nam nisu jasne i upućuju nas šta treba da činimo, kako da se ponašamo – uz svakodnevna upozorenja da ostanemo kod kuće, jer je to najvažnija od svih najvažnijih mera u borbi protiv koronavirusa.
Neki ih slušaju s pažnjom i veruju u ono što čuju, neki ih posmatraju s prezirom nalazeći im milion mana zbog kojih pljušte i uvrede, a neki čak konstatuju da su „zlo“, koje treba preskočiti u 15 sati, jer ako to učiniš, odmah ti je bolje, i bolje se osećaš.
Ne znam u koju grupu posmatrača vi spadate, ali pre no što se svako od nas svrsta u bilo koju, valjalo bi da ponešto i zna o ljudima koje komentariše.
Dr Dariju Kisić Tepavčević smo prvu istranžirali na komade jer se je, pored svega što nosi u svojoj biografiji, „usudila“ i da našminka i počešlja. A i lepo se je obukla, neprimereno trenutki i situaciji. Razume se – pojedince nije bilo briga ko je ona i šta je, već šta vidi na ekranu, na osnovu čega može odmah da je stavi na stub srama.
Jadno, da jadnije ne može biti. Za one koji komentarišu, naravno, jer su im komentari plitkoumni i ni na čemu zasnovani. Važno da se priča, i važno da priča bude protiv. Možda i ne bi bila protiv da gorepomenuta ekipa nije komentatorima zamirisala na „ljude bliske vlasti i Vučiću“. A čim bilo ko zamiriše tako, najgori je, najgluplji, najneobrazovaniji…….“najne“ u svakom pogledu.
Pročitah juče par reči, konkretno o dr Goranu Stevanoviću. Usudio se neko javno da o njemu napiše sve naj, ali naj u pozitivnom smislu. Zasnovano na činjenicama i istini koja ovog čoveka, stručnjaka pre svega, prati.
„U simpatičnom tonu pojedini ga zovu „doktor Haus“ po uzoru na čuvenog lekara iz istoimene serije koji je pogađao dijagnoze na neverovatne načine. Ispostavilo se toliko puta da to nije slučajan nadimak” – piše autor teksta o dr Stevanoviću.
Pa nastavlja – “Doktor Goran Stevanović postao je naširoko poznat u toku epidemije virusa korona, ali to nije nimalo slučajno, jer dokaza o njegovoj stručnosti i izuzetnosti u poslu je na stotine.
On nije preterano šarmantan, nije veliki govornik, ali je dobar čovek i najbolji izbor Vlade za krizni štab. Možda Vam se ne dopada način i ono što govori, ali sporiti znanje i kredibilitet ovog čoveka je pretenciozno, glupo, a malo i sramota. Puna podrška i poštovanje doc. Stevanoviću” – zaključuje se.
Tako govore oni, koji dr Stevanovića poznaju. Sasvim drugačije oni koji ga ne poznaju, ali se usuđuju, jednako kao i dr Dariju, da analiziraju do detalja i lepe mu kojekakve etikete, ružno govoreći o njemu. Čak su i hrvatski mediji analizirali našu ekipu u Kriznom štabu, razume se na najružniji i najneistinitiji način.
Nije čudo što to čine hrvatski mediji, ali zašto to čine ljudi u Srbiji? Zašto naši ljudi na takav način posmatraju svoje ljude? Ljude koji im pomažu, ljude koji zaslužuju poštovanje i ljude kojima bi trebalo da se ponosimo? E to mi nikada nije bilo, niti će mi biti jasno. A još mi je nejasnija povodljivost građana koji u trenutku prihvataju ovakve informacije i pridružuju se grupi zlonamernih i ciljano kritizerski raspoloženih.
Badava dr Predraag Kon stalno ponavlja da ga politika ne zanima, da nikog od njih politika ne zanima, badava kada ih je neko sa strane „obojio politički” i posmatra ih kao neprijatelje.
Nikada se mi nećemo izlečiti od boljke koja se zove „politikanstvo”. Nikada sa ovom pameću, koja se godinama nije pomerila i sebe izgradila. Bezbroj ovakvih situacija me podseća na mržnju, koja je postojala za vreme Drugog svetskog rata , između partizana i četnika. I na spremnost da se iz dna duše mrzi i najbliži član familije, jer je u suprotnom taboru. Pa se setih naslova iz jednog feljtona u Politici: „ Mama, danas sam ubio tatu”. Tužno, ali to smo mi, bez obzira što trabunjamo o demokratiji, napretku i budućnostiu oslobođenoj od komunizma.
13.april
