Pažnja! Lažna poruka širi se internetom: „Od srede u ponoć počinje 24-časovni karantin. Uvodi se softver gde SMS om pošalješ na odobrenje da izađeš i stigne ti odobrenje SMS koje pokažeš patroli na ulici. Nabavite sutra šta vam treba. Ovo mi je info od mame koja radi u policiji“. Ozbiljni mediji su reagovali odmah:ovo je lažna vest .
Lažna, nelažna – pomerila je mnoge građane iz mesta. Uglavnom one kojima su društvene mreže izvor informisanja, uglavnom one koji više veruju „mami koja radi u policiji”, no zvaničnim institucijama svoje države. I pre svega onima koji uživaju da prepadaju druge, da unose paniku, a pomalo – rekla bih – i da sami mazohistički uživaju u nečem što je loše po sve, pa nije važno što će i po njih biti.
Ukoliko dođe do ovakve mere građani će biti upoznati najmanje 48 časova unapred, saopštila je Vlada Srbije.
I ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović upozorio je da je informacija lažna, a MUP se potrudio da „sejač panike” odmah bude uhapšen. Preti mu kazna od šest mseci do 5 godina zatvora. Pa se normalan čovek pita: a što mu je to trebalo?
Jedina tačna poruka je ona koju šalje Krizni štab Vlade Srbije, na kome je pošiljalac Covid 19 i glasi ovako: „Situacija je dramatična. Približavamo se scenariju iz Italije i Španije. Molimo vas da ostanete kod kuće.“
Ova rečenica je izgovorena na Kriznom štabu kao upozorenje svima nama da “ukoliko se ne uzmemo u pamet”
– sledi 24-oročasovna zabrana. Dakle od nas, u velikoj meri, zavisi. Objašnjenje je ponovljeno i juče na konferenciji za štampu. Ovo je upozorenje zarad zaštite javnog zdravlja. Tačka. Ima li ko šta da pita posle toga? Ima li koga, ko je protiv javnog zdravlja nacije?
Nešto slično je izgovorio i dr Predrag Kon rekavši – da eventualno uvođenje mere zabrane kretanja od 24 sata ostaje kao „slamka spasa“.“Bilo bi razloga za zatvaranje Beograda kada bismo očekivali neki veliki dogadjaj poput dočeka Nove godine, nama sledi Uskrs a on se ne slavi na ulicama“, kazao je Kon u emisiji „Upitnik“ na Radio-televiziji Srbije.
Specijalisti smo da izvučemo reči iz konteksta, da čujemo ono što želimo i što hoćemo da iskoristimo protiv nekoga, da verujemo u poluistine (koje su gore od laži), da pridodamo, začinimo i dosolimo već postojeću i – širimo dalje. Katarza – zapalili smo društvene mreže. Usred zaraze mi smo zapalili društvene mreže i ponosni smo na sebe! Bravo majstore! Te večeri ko zna koliko ljudi nije moglo mirno da zaspi, posredno je neko uticao negativno na njihovo zdravlje koje nema veze sa koronavirusom i sasvim namerno proizvodio paniku…….e to već ne znam zbog čega je činio. Takvi umovi mi nikada nisu bili jasni. A volela bih da nađem odgovor na pitanje: čime se hrane bolesni umovi? Da ne govorim o tome da su bez griže savesti mnoge podstakli da u ranu zoru trče po dodatne rezerve (na već postojeće nagomilane) i da se guraju, svađaju, psuju i pljuju bez razloga i povoda. I pri tom, što je najvažnije, usput zarade koronaviirus.
Ludi li smo, ili se pravimo ludi? Ne mogu da verujem da smo u toj meri neobrazovani i neuki! Još manje želim da verujem da smo zli i da smo u postojećoj situaciji pronašli odlično tle da svoju zlobu sejemo okolo i trujemo već prestravljene građane. Ljudi se, po prirodi, u zlu pomažu, zbližavaju i postaju bolji – šta je nama do đavola? Da se nismo ovakvim ponašanjem odlučili, možda, na kolektivno samoubistvo?
Ne kažem ja da 24 oročasovne zabrane neće biti. Ne kažem zato što nisam u prilici da pouzdano znam, zato što o tome odlučuje Vlada, a ne ja, vi ili onaj što sada čuči iza rešetaka jer se je pravio pametan. I znam da će nas predstavnici Vlade obavestiti 48 sati pre stupanja odluke na snagu, ako bude uvedena.
Ali, takođe, znam da na pogoršanje situacije utičemo i sami. Znam da – kada bismo bili disciplinovaniji – bilo bi drugačije. Sve to, međutim, zavisi od svih nas. A nas je mnogo. Sa različitim mišljenjima, ponašanjima, stavovima i zabludama, pa i zlim namerama ako baš hoćete. I kako da, takvi kakvi jesmo, budemo jednaki i u dobru, i u zlu?
Pa i ako bude zabrane 24 časa, to neće značiti da nećemo moći nos da promolimo napolje. U Italiji zabrana važi 24 sata. Ljudi pune 3 sedmice tako žive. Odlaze u prodavnice, apoteke, banke i pošte. Ali odlaze i vraćaju se brzo. Po jedan. Poštuju zabranu i ne šećkaju se po trgovima, parkovima i drugim mestima, kojih ima daleko više nego ovde kod nas u Srbiji. 24 časa izolacije ne znači zatvor, znači – maksimalnu disciplinu, koje se neki pridržavaju i bez odluke, a nekima je odluka preko potrebna da ne bi svojim ponašanjem ugrožavali disciplinovane.
Stalno ponavljamo i mi i zvaničnici „da nam se ne dogodi italijanski scenario”. Pa polako nam se događa. Zato što su i Italijani pored određenih zabrana, šetali okolo i bahatili se…….epa sada su se u poslednjih nedelju i više dana uozbiljili, ne pomaljaju nos napolju, ali vrag došao po svoje……
Da vrag i kod nas ne bi došao po svoje – spominje se ta zabrana od 24 časa. Na sve se čovek navikne, sve prebrodi i sve je za čoveka – govorila je moja baba. I sve prođe, to znamo…..Jedino mi nikada nije bilo jasno što uvek sami sebi komplikujemo život, kada to nije nužno. I kada znamo da u našem rečniku postoji i reč MORA. Epa, nekima je ta reč u ovoj situaciji preko potrebna.
