Mutirana, neodgovorna politika u Srbiji poslednjih 30 godina razara sve oko sebe, a sada i samu sebe, ocenio je lider LDP Čedomir Jovanović. Govoreći o međustranačkom dijalogu uz posredovanje evroparlamentaraca, on je rekao da ga je „sramota“.
Naime, krajem prošle nedelje u Skupštini Srbije održana je druga runda međustranačkog dijaloga vlasti i dela opozicije uz posredovanje Evropskog parlamenta o izbornim uslovima. Opozicionari koji bojkotuju dijalog kažu da ne veruju da je vlast iskrena u tom dijalogu, niti da će se bilo šta suštinski promeniti do izbora sledeće godine.
Lider LDP-a Čedomir Jovanović rekao je uoči poslednjeg sastanka da mu je žao što sve pozvane stranke nisu prihvatile razgovor i da ne prihvata ideju da se, umesto izbora i parlamenta, zemlja osudi na „ulicu i tuču“.
„Sramota me posle ove runde, ne mogu da odgovorim pristojno jer nije u redu da lažem, da kažem da je Srbija dan nakon našeg razgovora drugačija i bolja zemlja“, kazao je on.
Hvala Čedi ko bratu rođenom. Reče ono, što ja htedoh da kažem, ali bolje je da to kaže Čedomir Jovanović. Čovek koji je u opoziciji daleko više i duže od brojnih opozicionih skorojevića na političkoj sceni koji galame i prete, a što bi reko moj deda „ni svoj nos ne umeju da obrišu“.
„Srbija nije zemlja u kojoj smo sposobni da razgovaramo, mi režimo i ujedamo se i ne interesuje nas šta se oko nas dešava, i to radimo u ime ideala, jednakosti, slobode, pravde – a to ne postoji u toj politici“, naveo je Jovanović. I opet mi je drago što je to rekao on, a ne ja. Novinaru može da se pripiše pristrasnost i subjektivnost. Političaru može samo da se zameri….doduše, može i njemu da se pripiše da se je „sllizao s Vučićem“, zato što je moto u našoj politici „ako nisi sa mnom, protiv mene si“
Jovanović je kazao da ga „baš briga što ga nazivaju lažnom opozicijom“ i da ga to ne vređa.“Žao mi je što nisu došli da razgovaramo, ali znam zašto nisu došli, nemamo iste interese, ja 30 godina guram glavu gde oni ne smeju da pogledaju“, naglasio je.
I stvarno je tako, to znaju svi koji su na bilo koji način učestvovali ili bili svedoci političkih događaja u proteklih 30 godina.
Govoreći o sastanku stranaka i evroparlemantaraca, i političkom životu u Srbiji, on je rekao da je ljut, i da je problem na drugom mestu.
„Kako izbori u Srbiji mogu da budu regularni kad mi ne priznajemo nikakve izbore“, upitao je.
Čedomira Jovanovića će, to je sigurno, postojeća opozicija posle ovakvih ocena, procena i stavova – otpisati kao opoziciju. Čeda nije ni vlast u ovom trenutku. Prosto je čovek koji se usudio da misli. Da misli? U Srbiji? Pa jel on normalan? To je u ovoj zemlji zabranjeno. Misleći ljudi se uklanjaju na bilo koji način. A ako način ne postoji, onda ih preziremo, blatimo, etiketiramo i mrzimo. Zaslužili su, jer se usuđuju da ne misle kao mi.
Kod nas ne postoji moje i tvoje mišljenje, kod nas postoji „nisi u pravu“, jer misliš drugačije od mene. Znači, samo sam ja u pravu, a pravo sam podario sam sebi.
I tako teramo godinama. I godinama krećemo iz početka, umesto od nečeg što je započeto, a što je započeo neko drugi. Neka je to i Vučić, i Čeda i bilo ko, ali taj neko iza sebe mora da ima nešto, nešto za nadogradnju.
Naši opozicionari, ovi današnji, vode virtuelnu politiku, u nekom svom virtuelnom svetu, pokušavajući da grade virtuelnu državu, u kojoj treba da živimo mi, stvarni ljudi.
Ne bih se ja hvatala u to virtuelno kolo, koje em što je virtuelno, em što se ne zna ko u njemu pije, a ko plaća.
Da se vratim ja Čedomiru Jovanoviću. Svaka čast na izgovorenom, a izgovorio je sve što se u praksi može i potvrditi. Uostalo, u odnosu na mnoge, on ima pravo da izgovori. Prošao čovek sito i rešeto u političkom životu, grešio i dobro radio, sve prosejao……pa nešto posle svega i ostalo. Korisno i pametno. Čime mnogi baš i ne mogu da se pohvale. Ali mogu, barem, da ćute kada vide da su neuki u priči. Nažalost i to ne vide.
20.Novembar
