Dragi naši muškarci, srećan vam praznik. Ako niste znali, danas je vaš dan, mada je vama zgodnije i lepše da slavite 8 mart, nekako ste na njega navikli, a i duže se obeležava od ovog vašeg dana.
Dan muškaraca prvi put je obeležen 19 novembra 1999 godine, s ciljem da istakne pozitivne muške uzore i značaj brige o zdravlju, koje muškarci često zanemaruju. A statistika govori da je njihov život u proseku 7 godina kraći, od života žena.
Pripadnici takozvanog jačeg pola danas su i fizički i psihički prilično opterećeni, zbog čega bi morali više pažnje da posvete sopstvenom zdravlju, došlo se do zaključka prilikom ustanovljavanja ovog dana. Postoji mišljenje da su nemar i nebriga prema zdravlju i telu uglavnom vezani za muškarce, pa je važno da od malih nogu svi uče o zdravom načinu života.
Kad su mali, mama brine o njihovom zdravlju i svemu ostalom, razume se. Kad porastu ( u većini slučajeva), žena preuzima tu ulogu. Jer, muškarci su ostali isti, od Adama pa do dana današnjeg. Žene su se drastično menjale iz godine u godinu da bi se danas samo zvale žene, sa svim karakternim osobinama pravih muškaraca ( kakve uostalom i priželjkuju za sebe, ali mućak, nema, ne postoji).
Žena je danas snažna, hrabra, sposobna, snalažljiva…….dakle stub porodice. Ali još uvek stub porodice u senci. Zato što su muškarci, ko da su kraljevi ili grofovi, zadržali svoj status u porodici samo kroz busanje u grudi po sistemu “ja Tarzan, ti Džejn”. Te su stoga, te i takve žene, danas uglavnom usamljene ili u društvu pogrešnih muškaraca.
Žena današnjice traži sebi sličnog partnera – pouzdanog sposobnog, karakternog, muškarčinu na koju bi mogla da se osloni. Da bi bila žena, i da bi mogla da istakne svoju ženstvenost, što se od nje traži i s punim pravom zahteva. I zato takve žene ostaju usamljene u savremenom društvu, a nazovi muškarčine pronalaze i biraju one njanjave, sa izraženim oblinama i zakržljalim mozgovima. Jer, samo njih mogu da ubede rečima da su muškarčine.
Nego, ja krenuh u priču o ženama umesto o muškarcima, čiji je dan danas. Dobri su oni, nije da nisu, i bez njih se u krajnjem ne može. Dobri su samo ukoliko im ideš niz dlaku i bez pogovora (folirajući se naravno) I priznaš da su to što nisu. Kako bi bio mir u kući, i kako bismo sačuvali osnovnu ćeliju društva, odnosno porodicu. To nam je što nam je, iz ove kože se ne može.
Zato večeras izvedite svoje muškarce na večeru ( što nije teško jer večeru uglavnom i inače plaćate vi), kupite im neki poklon, nešto što najviše vole i obradujte ih, nastavite da brinete o njihovom zdravlju, da ih podsećate na njihove obaveze, da ih uljudno zamolite kada treba da završe neki ( i inače njihov) posao, budite nežne prema njima, osmehnite im se lepo, i izgovorite tu izanđanu reč “ljubavi”, pa neće da se crkne. Lakši će vam biti život, verujte mi na reč, I lakše ćete obavljati sve poslove, a da vam nisu na putu i da ne gunđaju.
Zamalo da zaboravim da kažem: Žene danas, osim što su snažne, hrabre, sposobne, snalažljive, obrazovane……..moraju da budu i mudre. Kako bi sačuvale tog svog Adama od čijeg su rebra nastale ( kako u Bibliji piše, mada lično mislim da je Bibliju pisao muškarac), dakle da sačuvaju svaka svog Adama, kakav god bio, jer boljeg neće ni svećom u po bela dana da pronađu. Zato što ne postoji.
I ko što rekoh, srećan vam praznik muškarčine! Da ste nam živi i zdravi, za ostalo ćemo lako.
19.Novembar
