Sigurna kuća u Nišu sada izgleda drugačije. Fasada je renovirna, promenjeni su prozori, a u sobama se nalazi nov nameštaj. Sve to je realizovano uz pomoć projekta koji je upravo završen “Srcem za žene” a odobren je za ovu ustanovu od strane Ministarstva gradjevinarstva,infrastrukture i saobraćaja kazala je Sonja Šćekić, direktorka Sigurne kuće u Nišu.
“Ovim projektom sređena je fasada objekta,okrečen kompletan unutrasnji prostor ustanove i zamenjen deo stolarije.Vrednost projekta je 1.052.732 dinara”, kaže Sonja Šćekić.
Menadžment ustanove Sigurne kuće u Nišu se stalno zalaže da ženama koje su skupile hrabrost i rešile da stave tačku na nasilje koje su preživele,stvori sto bolje uslove da se dok borave u ustanovi osećaju pre svega sigurno i zaštićeno,ali i dostojanstveno, kaže Sonja Šćekić. Kako bi zaposleni u ovoj ustanovi uspeli u tome redovno konkurišu sa odgovarajućim projektima kod nekoliko ministarstava, a mnogi od njih na putu realizacije. Ovih dana je jedan i završen, a u pitanju je projekat “Srcem za žene”.
Direktorka ove ustanove navodi da je realizacija ovog projekta od velikog znacaja za ustanovu, jer se ustanova nalazi u objektu koji je građen pre 60 godina.
“Ako žene koje izlaze iz porodicnog nasilja moraju da budu u Sigurnoj kuci jer je to jedino mesto gde mogu da se sklone od nasilnika onda je potrebno da im pruzimo najadekvatnije uslove za zivot dostojan njih. I ovo nije prvi projekat odobren za Sigurnu kuću od Ministarstva građevinarstva i mi smo presrećni što imamo podršku potpredsednice Vlade i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorane Mihajlović”, dodaje Sonja Šćekić.
Osim što se vodi računa da žene i deca koje izlaze iz “kruga nasilja”, imaju što kvalitetnije uslove u prostoru u kome borave, u Sigurnoj kući u Nišu se velika pažnja poklanja i njehovom osamostaljivanju. Do sada je završeno nekoliko projekata prekvalifikacije štićenica Sigurne kuće koje su posle toga pokrenule samostalan posao i postale ekonomski nezavisne. To smanjuje i procenat žena koje su bile izložene porodičnom nasilju, ali su se zbog ekonomske nesigurnosti vraćale u dom u kome su trpele nasilje zajedno sa decom.
