Na svega dvadesetak kilometara severno od Niša, u dolini Toponičke reke, krije se mesto za koje mnogi čuju tek kada im ga neko preporuči. Banja Topilo nije među najpoznatijim srpskim banjama, nema velike hotele ni uređene promenade, ali ima ono zbog čega joj se posetioci iz godine u godinu vraćaju – termomineralne izvore, netaknutu prirodu i mir koji je danas postao prava retkost.

Iako godišnje privuče nekoliko hiljada ljudi, Topilo je i dalje van glavnih turističkih tokova. Decenijama je njen razvoj bio usporen zbog sudskih sporova, zatvaranja objekata i administrativnih prepreka, pa je potencijal ovog mesta ostao uglavnom neiskorišćen. Uprkos tome, oni koji jednom dođu često kažu da upravo u tome leži njena najveća vrednost – nema gužve, nema buke, već samo voda koja iz dubine zemlje izvire gotovo istom snagom kao i pre više vekova.

Zanimljivo je da je lekovitost vode, prema lokalnim pričama, otkrivena sasvim slučajno. Meštani su je nekada koristili za topljenje i kiseljenje konoplje, da bi vremenom primetili da boravak u toploj vodi povoljno utiče na zdravlje. Još stariji zapisi iz prve polovine 19. veka govore da su izvori bili poznati lokalnom stanovništvu, koje ih je smatralo posebnim mestom.

Danas banjsko lečilište raspolaže sa dva zatvorena bazena u kojima termalna voda neprekidno pristiže direktno sa izvora i odliva se bez zadržavanja. Voda temperature oko 34 stepena Celzijusa dolazi iz sistema od oko 18 izvora, a preporučeno kupanje traje dvadesetak minuta, jednom dnevno. Sezona lečenja traje od početka juna do kraja septembra.

Među meštanima se i danas prepričavaju priče o ljudima koji su upravo ovde pronašli olakšanje za svoje tegobe. Narodna predanja govore o pastiru koji je nakon kupanja u toplom viru ponovo prohodao, kao i o drugim neobičnim događajima vezanim za banju.

Podzemno bogatstvo koje privlači posetioce

Ono što Banju Topilo izdvaja jeste njen sastav vode. Reč je o blagoalkalnoj, bogato mineralizovanoj termomineralnoj vodi koja sadrži značajne količine kalcijuma, magnezijuma, natrijuma i hidrokarbonata, kao i prirodni vodonik-sulfid.

Prema navodima banjskog lečilišta, ova voda koristi se kao dopunsko sredstvo u balneoterapiji, kako kroz kupanje, tako i za piće i udisanje isparenja. Najčešće je koriste osobe sa tegobama lokomotornog sistema, različitim oblicima reumatizma, problemima sa kičmom, mišićima i zglobovima.

Navodi se i da može doprineti ublažavanju pojedinih tegoba nervnog sistema, pomoći kod stresa, napetosti i oporavka nakon povreda, dok se koristi i kao podrška osobama sa

određenim kardiovaskularnim, digestivnim, metaboličkim i kožnim oboljenjima. Kao i kod svih oblika banjskog lečenja, primenu je preporučljivo uskladiti sa savetom lekara.

Banja Topilo – čudesne moći lekovite vode

Dragan Zika PROMAJA Stojanovic

Više od banje

Topilo nije zanimljivo samo zbog termalne vode. Okolina pruža dovoljno sadržaja za jednodnevni ili vikend izlet, naročito onima koji vole prirodu.

Na svega dvesta metara od banjskih kupatila nalazi se Biserna pećina, do koje vodi kratka šetnja nizvodno uz Toponičku reku. Ljubitelji aktivnog odmora ovde mogu da planinare, kampuju, pecaju ili sakupljaju lekovito bilje i pečurke, dok se leti mnogi rashlađuju u samoj reci.

Na oko deset kilometara od banje, prema Svrljigu, nalazi se prirodni bazen u selu Popšica, koji meštani često nazivaju „Malim Karibima”. Nadimak je dobio zbog zelenkastoplave, izuzetno bistre vode i prijatnog ambijenta. Napaja ga izvor termalne vode čija je temperatura tokom cele godine oko 22 stepena.

Nedaleko odatle, u selu Pirkovac, smešten je Manastir Svetog Arhangela Gavrila, za koji se smatra da potiče iz vremena Nemanjića. U njemu se čuvaju značajne svetinje, među kojima su i riza moštiju Svete Petke, kao i ikona Bogorodice Bespomoćnice doneta sa Svete Gore. Vernici veruju da ova ikona ima čudotvorna svojstva i pomaže ljudima u nevolji, dok se u porti nalazi izvor Svete Petke, čijoj vodi se takođe pripisuju blagotvorna svojstva. Manastir raspolaže i konacima u kojima putnici mogu prenoćiti.

Dok Banja Topilo ne doživi veća ulaganja, ona ostaje mesto koje se otkriva preporukom, a ne reklamom. Skrivena između brda i reke, dovoljno blizu grada da se do nje stigne za pola sata, a dovoljno daleko da posetiocima pruži ono zbog čega se u banje oduvek dolazilo – mir, prirodu i osećaj da je vreme makar nakratko usporilo.