Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković ponovo je pozvala poslanike opozicije da se vrate u skupštinske klupe. Ovoga puta da bi zajednički izradili novi skupštinski Poslovnik o radu i Kodeks o ponašanju, kako bi se, kaže, onemogućilo neprimereno ponašanje i uvredljive izjave poslanika.
Neposredan povod je dogadjaj u skupštinskoj sali kada je lider radilkala Vojislav Šešelj uputio niz uvreda i pretnji novinarki lista „Danas“ Snežani Čongradin .
Kodeks ponašanja političara je, definitivno, preko potreban. I ne samo Kodeks, koji bi propisivao određena pravila ponašanja, već i sankcije za nepoštovanje kodeksa. Pokušaja je i u dosadašnjoj peraksi bilo, ali po sistemu „pas laje, vetar nosi“. Čak i u niškom pralamentu je pre nekoliko godina najavljen sličan kodeks, ali su od kodeksa ostali samo novinarski prilozi koji na sva usta govore o dobrom potezu. Na žalost, novinari se nikada ne navraćaju na dobre poteze koji, u većini slučajeva, ostanu samo potezi i iniicijative.
Kodeks ponašanja političara u Skupštini je neophodan zbog svih poitičara. Zbog opozicije, u čijim redovima postoje poslanici koji usta ne pitaju šta izgovaraju i nije ih briga koga vređaju i govore li istinu, ali i zbog vlasti da se ne ponese i ne uznese, pa neprimerene izjave počne da smatra svojim pravom, samim tim što je na vlasti. Takvo ponašanje, po svemu sudeći, nema veze sa vlašću i opozicijom, ima veze sa čovekom. Onaj ko je nevaspitan, ko ne poznaje osnovna pravila ponašanja i dijaloga, taj će se uvek tako ponašati – bio vlast, ili opozicija. Zoran Živković je školski primer za to. Bio je i
premijer, bio i opozicija, i opet je opozicija…..sve prošao video, i sa mnogima razgovarao…..a vokabular ne menja ni za dlaku.
O Šešelju ne bih. Za njega se slobodno može reći da mu pamet ne smeta da bude krajnje nekulturan i nevaspitan. On je uvek iznad svih i uvek Bogom dan da svima drži lekcije. A neeće biti da je baš tako.
Nesreća naša je što se skupštinska zasedanja prenose , pa narod ima priliku da sluša i gleda. A svi mi, koji se nađemo ispred TV ekrana, nismo visokoškolovani i, na žalost, nemamo jednaku moć rasuđivanja. Pa se nekima od nas ovakva gospoda, čak i dopadne. Pa neki od nas počnu da ih imitiraju i kopiraju. Na kraju krajeva, drže ih za pametne ljude pošto su se već našli u skupštinskim klupama.
Zato, ako smem da primetim, Kodeks ponašanja političara je preka potreba.Da ne gledamo više rijaliti u Skupštini, da ne slušamo kojekakve gluposti, uvrede, neistine i da se cirkus jednom prekine, jer taj cirkus narod plaća. Tu činjenicu su građani zaboravili, a jako je važna. Svaki građanin iz svog džepa izdvaja za glupiranja svojih poslanika u skupštini – republičkoj ili gradskim, svejedno je.
A kome je do glupiranja može da okrene kanal i pronađe ga bez problema. Ne mora baš da ih bude i u zdanju koje, po di foltu, okuplja najpametnije, najbolje i najsposobnije….koji su od naroda izabrani, da ga kao takvi predstavljaju. Ako glupost ne možemo da zaustavimo milom, možda bi mogli silom. Kaznama za poslanike, i to debelim kaznama. Pa neka onda lupaju koliko ih volja, za sve pare ako hoće, ali za svoje pare.
23.Juli