Gradski Portal 018 – 07.06.2019
Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o komunalnoj miliciji koji će omogućiti opštinama da, u saradnji sa policijom, preuzmu i realizuju sopstveni deo odgovornosti za komunalni red u opštini i za bezbedno i uređeno životno okruženje građana.
S obzirom na to da pravo na upotrebu naziva „policija“, ima isključivo Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane, predloženo je da se naziv „komunalna policija“, izmeni u „komunalna milicija“.
To bi u praksi izgledalo ovako: Do kraja juna građani će imati novi kućni red. Sve što se radi u stanu, a komšije čuju – mogu da prijave Komunalnoj miliciji. Ako im zasmeta to što neko istresa mrve sa stolnjaka, hoda u klompama, ili puši u hodniku i na stepeništu, može da usledi kazna.
Cilj je, kazu nadležni, da građani budu zaštićeni od bahatosti svake vrste nezavisno od toga da li se radi o bahatom parkiranju, glasnoj muzici, bacanju smeća van mesta koja su za to određena, nelegalnoj gradnji ili nepoštovanju drugih pravila komunalnog reda.
Odluke o visini kazne, terminima dnevnog i noćnog odmora donosi lokalna samouprava.
Kazne za buku, recimo, su od 5.000 do 15.000 dinara, a slični iznosi su i za situacije kada stanari ostavljaju smeće ispred vrata.
Novi zakon doneće onoliko promena koliko građani budu želeli, kazu nadležni.
To je prava stvar, reći će poštovaoci reda i zakona. Tako se radi svuda u svetu. Ne možeš ti da usisavaš kuću u 2 posle ponoći jer tada imaš vremena, ne može u tvom stanu da grmi turbo folk ili hevi metal, samo zato što ti voliš, ne smeju tvoji kućni ljubimci da jurcaju i laju hodnikom kad narod spava, da se svađaš sa ženom možeš, ali da izađete negde van grada, pa
ako hoćete i pobijte se, vaša stvar, kese sa smećem nikako ispred vrata ružno je, a i neprijatno miriše……..i da ne nabrajam više sve ono što trenutno radimo i što je nama manje-više sasvim po našem mišljenju sasvim normalno. Kao što rekoh, oni koji su za red, reći će hvala bogu.
U našim prilikama to je mač sa dve oštrice. Zato što će Zakon, koji daje mogućnost komšiji da prijavi komšiju, biti prava blagodet za namćore u zgradama čija je poslastica i uživanje da naude komšiji. A kud ćeš boljeg i efikasnijeg načina od prijavljivanja policiji. Namćor uživa, a komšija se vadi iz situacije, bio kriv ili prav.
Htela sam, ustvari, da kažem da se kod nas u Srbiji ovakvi pelceri teško primaju. Mi smo narod inadžijski, pa ćemo baš suprotno od toga da radimo. Zato što najviše volimo da se u glupostima ističemo, da se isprsimo i akžemo: ma ko će, bre, meni da naredi šta ću ja u mom stanu da radim? Kad zatvorim vrata s unutrašnje strane, mogu da radim šta oću, to je moje i šta koga briga za glasnu muziku ili psovke koje dopiru iz moje kuće? Psujem svoju ženu, ne tvoju. I slušam ono što hoću u svojoj, a ne u tvojoj kući.
E, takav je veliki broj nas, hteli mi to da priznamo ili ne. Teško da će Zakoni promeniti ono, čega nema u našim glavama. A nema svesti iz koje se formira i lepo vaspitanje, i ophođenje i kultura ponašanja. I što je najvažnije, nema stida. Mi smo narod operisan od stida. U situacijama u kojima bi trebalo da pocrvenimo do ušiju, mi se ponosimo učinjenom glupošću.
I, šta da radimo? Pa ne znam. Godinama mozgam, i ništa mi ne pada na pamet. Vlada je išla logikom – udari ga po džepu, to najviše boli. A bahati građani idu logikom: „Pa ću da platim, merak cenu nema”.
7.Jun
