Gradski Portal 018 – 03.06.2019
Protesti u Srbiji, najpre pod sloganom „Stop krvavim košuljama“, a potom „Jedan od pet miliona“, počeli su pre tačno pola godine. Polugodišnji jubilej obeležen je ovog vikenda premeštanjem takozvane Slobodne zone u Kruševac. Ne, nije to zbog osipanja ljudi , već zbog decentralizacije. Veliki protest u Beogradu se decentralizuje po gradovima i opštinama, kako se oni ne bi osećali manje vrednim. A protesti u Nišu se više ne održavaju, ne zato što nema ljudi na trgu Kralja Milana (ma okupi ih se 200, ako ne I 300 ) već zbog toga što su učesnici protesta shvatili da je bolji način pobune okrugli sto, ili tribina, ili tako nešto slično gde dođe mali broj ljudi. Da se svi ne maltretiraju svakog dana. Nego po smenama. A kada se na kraju sve sabere, ima ih puno.
Među govornicima na protestu u Kruševcu bio je i Borko Stefanović iz Stranke slobode i pravde , koji je u novembru prošle godine pretučen baš u ovom gradu, što je bio i povod za početak protesta. Mislim da je to u redu. Povod je zaista „veliki“. Ubuduće kada neko bude pretučen u ovoj zemlji ( ne mora da se zove Borko Stefanović), lepo se organizujemo, i protestvujemo. Kako protiv koga? Pa protiv vlasti. Vlast ima da bude kriva za sve tuče u Srbiji, ne samo za Borka. Što je Borko drugačiji od nas, običnih građana?
Predsednik SSP-a Dragan Đilas misli da se u poslednjih šest meseci mnogo toga promenilo u Srbiji. Što je potpuno tačno. Mnogo toga se promenilo, ali ne zahvaljujući Đilasu.
A predsednik Pokreta Dveri Boško Obradović najavio je da će naredne subote, kada se navrši šest meseci od prvog protesta u Beogradu, biti organizovani protesti u više desetina gradova i opština Srbije pod istim sloganom, iste večeri, kako bi pokazali da je čitava Srbija protiv aktuelne vlasti kazavši da „nema predaje jer je ovo pitanje života ili smrti za ovaj narod, državu, privedu, selo“.
Uh, baš mi nešto nije dobro od ovakve praznjikave demagogije. Boško Obradović je, cenim, pametan čovek, a taj pametan čovek ništa pametno ne reče. Izanđane rečenice, bezidejne misli, planovi u koje i sam ne veruje, a voleo bi da veruje. Voli Boško, i Đilas, i Stefanović…….vole da neko poveruje u njihove reči, jer su i sami u sebe izgublili poverenje. A nema smisla da sada prekinu i kažu : „Baš smo se zeznuli. Pogrešan trenutak smo odabrali, sačekaćemo novi.“ Glupo bi bilo, jer narod koji se na ovim protestima negde usput pogubio, zalutao u druge uličice, pa ga je na protestima sve manje i manje – nikada više opoziciji ne bi poverovao ni reč. Zato mora da se ide napred, po cenu života ili smrti, što reče Boško Obreadović.
Nego, drugo nešto je meni malo nejasno. To što albanski lideri ovih dana zdušno podržavaju srpsku opoziciju. Je li to nova lukava igra Albanaca, ili su se jednostavno u nečemu našli? A što da se ne nađu, recimo u zajedničkom nastojanju da oslabe srpsku vlast ? Sasvim logično, jer i jedni i drugi to žele.
Mora da je mnogo važan ovaj Vučić, kada toliko mnogo žele, svi gore navedeni , da mu vide leđa. Ovi naši da bi seli u njegovu fotelju, oni njihovi da bi lakše dobili državu Kosovo. Opet meni ništa nije jasno, a verujem i vama.
Da, ipak, sačekamo da Boško Obradović sa svojim drugarima dođe na vlast i konačno reši pitanje Kosova, pošto se Vučić „zapetljao“ pa ne ume. Može to Boško, sigurna sam, pošto je – kamo strvari stoje – na istoj liniji sa kosovskim liderima. Pa će lakše da se dogovore oko svega, što je sporno.A pre toga moraju jedni drugima da pomažu, kako bi na kraju mogli i da se dogovore. Bez Vučića, razume se.
3.Jun
