Gradski Portal 018 – 24.04.2019
Vladimir Orlić, član Predsedništva Srpske napredne stranke kritikovao je lidera Nove Srbije Velimira Ilića zbog njegovog obraćanja na pres konferenciji, koje je oceniio kao groteskno.
„Groteskno je kad o budućnosti govori čovek politički pregažen i trajno zaglavljen u prošlom veku, za kog više ne glasaju ni ukućani i na čijim konferencijama za medije malobrojna publika hrče od dosade“, naveo je Orlić u saopštenju dostavljenom medijima.
Eh, koga sve nije pregazilo vreme…..pa se pojavi odnekuda, drži vakelu i preporučuje se kao bogom dan za sve. Jednom političar, zauvek političar…..stara je boljka svih naših političara. Badava priče, bolest je neizlečiva.
Kad smo već kod toga – prolazi mi kroz glav:da li je svuda u svetu tako, ili je to naš „srpski specijalitet“. Mislim da se baciš u politiku, ni kriv ni dužan, i postaneš „neko i nešto“. Ajd što postaneš „neko i nešto“, nego što ti se više ne mili da posle toga budeš „niko“.
I šta se događa? Pa događa se pojava da i posle niza godina, nakon nestajanja pojedinih političara sa političke scene, njih u medijima potpisujemo kao bivši ministar, bivši premijer, bivši predsednik ovoga ili onoga. Namnožili se bivši kolko voliš. I milo im kad ih zovu bivši. Nekako se osećaju važnijim, jer samo ime i prezime ne govori ništa. A titulu mnogi od njih nemaju, jer je nisu ni imali kad su zaplovili političkim vodama. Nekima je to bio i prvi ,nazovimo ga, posao u životu. Pa im je važno kada ih tako zovemo, kao što je važno dokotoru reći da je doktor, ili profesoru da je profesor. A političar je predsednik, ministar, premijer i šta ti ga ja znam šta već postoji u tim njihovim titularisanjima.
Događa se još jedna specifična pojava na našem političkom nebu. Da ih novinari često pitaju za mišljenje o nečemu, pa onda oni – onako sa visine i važno – odgovaraju na pitanja, mudruju i drže lekcije.Liče na starce koji mladima pokušavaju
da dokažu kako je u njihovo vreme sve bilo najbolje, i kako su oni znali šta hoće i gde su krenuli, i sve bi oni što su zamislili i uradili, samo da ih nisu smenili na izborima.Narod je kriv, nije prepoznao njihovu vrednost.
To je, verovatno, i razlog što se mnogi od njih kasnije „povampire“, plaše i zgražavaju ljude svojim izjavama, bez trunkice samokritike u sebi i bez osećaja da su, najčešće, smešni svima, samo sebi nisu.
Mislim da bi trebalo doneti Zakon kojim se zabranjuje povratak “otpisanih”. Mislim otpisanih političara, ne serije Povratak otpisanih.
“Maratonci trče počlasni krug” je, bez pogovora, naš kultni film. Al se ovi naši politički maratonci toliko namnožili da nema šanse da ih smestiš u jedan film. Španska serija nama treba, jer ih je sve više i više, i sve više zapetljavaju radnju. Mogu da potraju, ovakvi kakvi su, do iznemoglosti I nazad.
24.April
