Gradski Portal 018 – 17.03.2019
Lider Dveri Boško Obradović, jedna od organizatorki protesta „1 od 5 miliona“ Jelena Anasonović i grupa građana upali su sinoc na silu u zgradu RTS, tražeći da gostuju u Dnevniku. Na lice mesta je stigla i policija, a pripadnici žandarmerije izneli su demonstrante. Iz zgrade su izveli Dragana Đilasa, Obradovića i Anasonovićevu.
Na stepeništu zgrade bio je haos, a žandarmerija je uspela da potisne veći deo demonstranata do nižih spratova.
Jake snagde žandarmerije blokirale su ulaz u RTS i pomerile okupljene sa ulaza u zgradu. Okupljeni ispred zgrade su pevali „Bože pravde“, sedeli ispred kordona, a sa njima je bio i Obradović. On je rekao da neće otići iz zgrade sve dok im ne bude omogućeno da gostuju u Dnevniku 2 ili 3 .
“Ja zaista ne razumem šta je nerealno da neko od ovih mladih ljudi uđe u program RTS na tri minuta”, rekao je.
Zamislite sliku……uđu mladi ljudi u Dnevnik RTS. “Dobro veče, znate mi smo ušli u dnevnik RTS kako bismo popljuvali RTS, a usput i vlast. Imamo tri minuta, pa ćemo brzo da pljujemo, jer će nas posle toga izbaciti iz Dnevnika.
Izvinite, pokušavam da se našalim malo, iako nije uopšte za šalu. Radije bih pitala gospodina Đilasa ( Obradovića ne bih, nema iskustva) šta bi radio kada bi mu ( dok je bio na vlasti) banula na vrata Nacionalne televizije (iz koje nije tada izbivao) grupa demonstranata koja hoće da “uđe” u Dnevnik, I da kaže “nešto”.
Rekao bi, možda: “Ooooo, izvolite, zašto da ne? Pa to je praksa u svim demokratskim zemljama sveta. Sa ulice utrčiš u Dnevnik da popljuješ vlast, televiziju u koju si ušao, a usput i sve ostalo što stigneš i sretneš.
Rekoh….Obradović nema, ali gospodin Đilas ima iskustva. Vežbao je “utrčavanje” u Skupštinu, paljenje i razbijanje, a i odnošenje fotelja i drugog nameštaja iz Skupštinskog zdanja. Uvežbao tog 5 oktobra 2000-te godine da se na vlast može i silom, pa mu se usladilo. Zaboravio pri tom da narod u masi, koji mu je služio kao oruđe, nije tada znao ko je Đilas. Danas narod zna. Možda taj isti narod ne voli Vučića, ali ne voli ni Đilasa. U tome je razlika između tadašnje ljubavi prema Miloševiću i njemu. Njega sledili, jer su Miloševiuća mrzeli. U međuvremenu se gospodin Đilas pokazao na delu i “ćao đaci”. Ne pale više ovakvi štosevi. Novo nešto mora da se smisli, ako hoće na RTS, na vlast, i na Vučića. Slaba mu potka za ovako krupne stvari. To više ne bi mogao ni Zoran Živković, kome se u ono vreme posrećilo da “ulovi vlast u mutnom”.
Valjda su izbori način da se pokaže ko je bolji. I ako se dobro sećam Vučić nedavcno reče da će raspisati izbore ako opozicija traži. I ako me sećanje ne vara, opozicija reče da neće izbore. U prevodu, opozicija hoće da stigne na cilj, a da ne trči. Hoće da preskoči nadmetanje, a da pobedi. Ne znam gde to ima, ali mi deluje nenormalno. Rekoh, beše normalno jednom – 2000-te, ali to se “dogodilo”. Teško da će se ponoviti. Sve što se slučajno dogodi, ne ponavlja se više.
Te stoga – upadanje u RTS je prilično sulud pokušaj stizanja do vlasti. Ali promišljen, ne može se reći da nije. Dići će se buka i halabuka, pisaće mediji o tome, ne samo naši već i svetski – i opozicija je napravila krupan korak. Da se o jednom, totalno suludom potezu, piše i govori kao o krupnoj stvari na političkoj sceni Srbije. Već viđeno, rekla bih. A da li će doneti i poene opoziciji, to ćemo videti narednih dana.
17.Mart
