Gradski Portal 018 – 23.11.2018
Novinar – Emilija Ostojić Kaculj
Jednaka prava žena i muškaraca, garantovana Ustavom i zakonskim aktima, ne znače i jednak položaj u društvu, pozicije na poslu u javnom sektoru, posebno na mestima gde se odlučuje. Žene su i dalje retko na visoko rangiranim i plaćenim poslovima, i što je rang i položaj viši, sva je manji broj žena, odnosno što je nivo izvršilačkih poslova niži , broj žena u odnosu na muškarce je veći.
Žene su predsednice opština samo u 14, 4 odsto jedinica lokalnih samouprava , a muškarci u skoro 86 odsto. U jedinicama lokalnih samouprava ima 36.469 odbornika a 17.672 odbornice. Sedam je žena sa invaliditetom , što je svega 0,04 posto i samo su dve Romkinje, što je 0,01 odsto – dovoljno rečito govore rezultati istraživanja u 143 jedinica lokalnih samouprava ( od postojećih 145), koje je sproveo Zaštitnik građana tokom 2017. godine uz podršku Misije OEBS u Srbiji.
Istraživanje je imalo za cilj da prikupi podatke o sprovođenju politika i mera jednakih mogućnosti, odnosno, primeni zakona i praksi u oblasti rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou. Rezultati istraživanja, pregled stanja, nedostaci u funkcionisanju mehanizma, kao i preporuke za unapređenje institucionalnog okvira i praksi na lokalnom i nacionalnom nivou objedinjeni su Posebnom izveštaju Zaštitnika građana pod nazivom „ Zastupljenost žena na mestima odlučivanja i pozicija i aktivnosti lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost u jedinicama lokalne samouprave u Srbiji“ koji su danas u Gradskoj kući u Nišu predstavljeni predstavnicima lokalnih samouprava koje su učestvovale u istraživanju.
„ Predmet istraživanja bio je merenje stepena učešća zena na izabranim i postavljenim mestima, kao i odnos broja zaposlenih žena na mestima odlučivanja i onih na izvršilačkim radnim mestima.“ rekla je danas Nataša Jović , pomoćnica generalnog sekretara u stručnoj službi Zaštitnika građana prava deteta, rodnu ravnopravnoat i zaštitu socijalnih i kulturnih prava.
„Posebno je alarmantno odsustvo učešća žena u odlučivanju u lokalnim sredinama. Tako su žene predsednice saveta mesnih zajednica u nepunih pet odsto slučajeva. Učečće žena sa invaliditetom i romkinja još je manje, pa su samo dve žene sa invaliditetom na pozicijama imenovanih i postavljenih lica, dok Romkinja na ovim mestima nema“ rekla je Nataša Jović.
Kako kaže Nataša Jović ovi podaci ukazuju na nedostatak rodnih politika i nedovoljne funkcionalnosti mehanizma za rodnu ravnopravnost.
Višnja Pećanović, konsultant rekla je da su mehsnizmi nastali još 2003. godine kao neka ideja a institucinalizovana je Zakonom o ravropravnosti polova. 2009. godine.
„ Ideja nije zaživela u punoj meri , prvenstveno zbog toga što je to jedna novina. Odeljenje za društvene delatnosti postoji oduvek i ljudi koji u njemu rade znaju šta treba da rade. Ovo je nov sistem i zakonski nije dovoljno definisano kako on treba da izgleda. I to je prepreka. Nema dovoljno kompetencije, znanja a nema ni podataka. Različite međunarodne i nacionalne institucije , kakav je Zaštitnik građana , skreću pažnju na to šta je potrebno uraditi da bi ti mehanizmi zaživeli u praksi.
„Postoji novi okvir i mogućnost da se kroz rodno odgovorno budžetiranje , koje su obavezne da uvedu sve lokalne samouprave do 2020 godine. Važno je da se ti kapaciteti , znanje, informacije, veštine, procedure , unaprede da bi ta ideja u sistemu počela da funkcioniše u praksi“ , rekla je konsulatkinja Zaštitnika građana Višnja Pećanović
Istraživanje je pokazalo da postoji puno prepreka da bi sistem profunkcionisao, i da u Srbiji još uvek nema rodnu ravnopravnosti, a s druge strane postoje politike koje nisu u dovoljnoj meri prilagođene potrebama ljudi .
„Da bi se to desilo, načinom na koje se one donose i sprovode i prate , mora da se menja“, dodala je Pećenović.
