Gradski portal 018 – 11.12.2017.
Sve veći broj mladih intelektualaca se, u nedostatku posla i šansi da se profesionalno ostvare u Srbiji, odlučuje da se otisne u „beli svet“ kako bi završili magistarske ili doktorske studije i time okušali svoju životnu i poslovnu sreću van domovine. Mali je broj onih mladih intelektualaca koji se nakon stečenih zvanja na inostranim univerzitetima vraćaju u svoju rodnu zemlju kako bi naučeno pretočili u posao i unovčili. Takvih omladinaca – povratnika zasigurno nema mnogo jer im uređenost Zapadnih država, poslovne prilike i osećaj cenjenosti za ono što rade blokira nostalgičnost. Međutim, kulturna klima i osećaj pripadnosti našem narodu uvek su na umu omladinaca u tuđini, a želja za porodicom, partnerima, prijateljima i rodnim gradom nikada ne iščezava i neprestano ih tera da preispituju svoju odluku o odlasku i tera ih da se iznova pitaju – da li sam stvarno morao da odem?
Momak koji je sa 25 godina doneo kući master diplomu prestižne Londonske škole za ekonomiju (LSE) je Nišlija Luka Nikolić. Iako je imao više poslovnih ponuda u Londonu, gde bi za početak mogao da radi kao konsultant u londonskim firmama, Luka se opredelio da stečeno znanje pretoči u praksu u privatnoj porodičnoj firmi u Nišu, koja se bavi izvozom sušenog i smrznutog voća. Ističe da je njegovo zvanje sa ugledne Londonske ekonomske škole povećalo reputaciju porodične firme, jer se u svetu cene školovani ljudi.
Luka je nakon završenog filološkog odeljenja u „Prvoj niškoj gimnaziji Stevan Sremac“ odlučio da fakultetske studije provede u Engleskoj, zemlji o kojoj je dosta toga znao od ranije i koju je imao priliku da posećuje u više navrata. Na pitanje šta je to što ga je opredelilo da upiše studije ekonomije u Engleskoj, Luka odgovara:
Isključivo pragmatičnost i činjenica da sa kvalitetnim stranim obrazovanjem u polju koje me interesuje mogu kasnije da se uspešno profesionalno ostvarim bilo gde u svetu. Igrom slučaja, vratio sam se u Srbiju, ali su mi sve te mogućnosti i dalje otvorene, što mi puno znači i sa ličnog i sa profesionalnog aspekta.
(foto:privatna arhiva)
Za vreme pohađanja osnovnih akademskih studija, prve tri godine, živeo je u Exeteru, gradu na jugozapadu Engleske. Iako je s vremena na vreme dolazio u svoj rodni grad, ističe da mu je Niš sve vreme koliko je bio u „tuđini“ puno nedostajao, kao i ljudi u njemu.
U društvo kolega sa fakulteta se veoma brzo uklopio jer su i oni sami bili omladinci u rasejanju i stranci ispunjeni osećajem nepoznatog i novog, a poticali su iz raznih zemalja i kultura širom sveta.
Engleski dobro znam od malena, a po prirodi sam sklon istraživanju i upoznavanju novih ljudi iz najrazličitijih mogućih kultura, tako da sam se čak možda i bolje uklopio u tamošnji visokoobrazovni sistem nego što bi to bio slučaj ovde. U principu, u takvom ambijentu shvatiš da smo svi mi prosto ljudi sa kog god meridijana bili, iako to možda zvuči kao floskula, ali je istinito.
Master studije iz ekonomije Luka je završio na londonskom Fakultetu za ekonomiju (The London School of Economics and Political Science – LSE), koji je na svetskoj rang listi fakulteta za društvene nauke rangiran kao drugi, odmah iza Harvarda.
Studije su bile veoma zahtevne, kao i život u Londonu uopšte, iako je to sa sobom nosilo i mnogo benefita, naravno. Sistem studiranja je takav da postoji samo jedan, letnji rok, u kome master studenti mogu da daju sve svoje ispite, što motiviše ali i otežava, u smislu da je tempo rada zaista veoma visok. Doduše, posledica takvog načina polaganja ispita, uz činjenicu da se sve polaže pismenim putem i pod šifrom, dakle anonimno, je da svi završavaju studije na vreme da započnu karijeru, a ocene su lišene bilo kakvog vida pristrasnosti. Sve u svemu, to je jedan zahtevan ali pravedan sistem studiranja gde student ‘zna na čemu je’, i vrlo sam srećan što sam imao prilike da tako nešto iskusim.
Na pitanje koliko je LSE fakultet povezan sa kompanijama koje bi pružile mogućnost za honorarni rad ili obavljanje stručne prakse, Luka odgovara:
Fakultet ima prilično dobru saradnju sa privredom, i najveći broj diplomaca se nakon završenih studija zapošljava u velikim konsultantskim kućama, bankarskom sektoru itd. Generalno, i privreda i prosveta su daleko jači nego kod nas, pa samim tim i spona između njih. Sam fakultet takođe ima službu za pomoć studentima u započinjanju i razvoju karijere, pre svega kroz povezivanje studenata sa potencijalnim poslodavcima u vidu raznih ‘career development’ sesija, predavanja, stručno-praktičnih programa itd.
Konkretno, Luka nije dobio poslovnu ponudu preko Fakulteta, ali ga je zato na osnovu završenih master studija na LSE-u putem LinkedIn-a kontaktirala jedna velika firma iz oblasti finansijskog konsaltinga sa ponudom za intervju. Razgovor sa predstavnicima ove firme je odbio jer kako kaže – to nije nešto čime sam želeo da se bavim tako da sam ponudu odbio u korist nekog drugog kome je potrebnija.
(foto: privatna arhiva)
Stečeno fakultetsko znanje na LSE-u pomoglo mu je dosta u obavljanju posla komercijaliste u porodičnoj firmi.
Stečeno znanje na LSE-u mi je svakako pomoglo u tom smislu da me je naučilo da razmišljam široko i kritički, a i strani klijenti vole da vide da imaju posla sa obrazovanim mladim ljudima sa kojima se može ozbiljno pričati i pregovarati. Mnogi strani kontakti stečeni za vreme studija takođe nisu na odmet.
Na pitanje zbog čega je odlučio da se vrati u Niš i da baš ovde započne karijeru, Luka u svom maniru poentira:
Zato što mi je bila velika želja da budem preduzetnik i radim za sebe pre nego da budem ‘šraf’ u nekoj velikoj zapadnoj korporaciji, a i zato što sam smatrao da mi je to najbolja prilika za učenje i usavršavanje u ovoj fazi karijere. Ipak, nikad ne reci nikad, držim svoje opcije otvorene tako da ne znači da ću u Nišu i ostati, ali sve dok mogu da živim pristojno i budem profesionalno ostvaren ‘među svojima’, ne vidim razloga da bežim.
Novinar: Milan Dojčinović
* Ova reportaža se realizuje u okviru projekta za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2017. godini. Projekat sufinansiraju Grad Niš i Uprava za kulturu Niša.
