Na svega nekoliko kilometara od Niša, u Donjem Međurovu, prizor koji se retko gde može videti postao je svakodnevica – na desetine belih roda kruži nebom, dok se njihova velika gnezda uzdižu iznad kuća, stubova i krovova. Tokom leta, na nebu se može videti prava eskadrila od više od stotinu ptica, a ono što ovu priču čini još posebnijom jeste odnos ljudi i roda – koji s ponosom ističu da je Donje Međurovo selo sa najviše roda južno od Save i Dunava.
Rode su ovde pronašle gotovo idealne uslove za život. Njihova gnezda nalaze se na visinama koje im pružaju sigurnost, a dodatnu zaštitu obezbeđuju i platforme koje su postavljene kako bi se izbegli strujni udari.
„Prošle godine, kada smo radili nacionalni popis belih roda u celoj Srbiji, izbrojali smo da u Donjem Međurovu ima 28 aktivnih gnezda. To je rekord za ovaj deo Srbije i nijedno drugo selo nije ni blizu bilo od tog broja. Zašto su tamo, to je uvek popularna tema, i uvek je to nekako prvo pitanje, ali mi jednostavno ne možemo da znamo odgovor na to, znamo otprilike. Postoje okolna staništa koja su pogodna za njihovu ishranu, gde ima puno miševa, žaba, zmija. Sve je to super, ima puno električnih stubova, puno krovova koji su adekvatni za njih, ali sve to imaju i druga sela u okolini, a u tim selima nema tolikog broja. Zauzele su to selo, i sviđa im se, i nastaviće da dolaze, očigledno”, rekao je Slobodan Marković, ornitolog Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Sa dolaskom proleća stižu i nove generacije, pa broj roda brzo raste. Ono što počinje kao nekoliko desetina gnezda, već sredinom leta prerasta u impresivan prizor.
„Sa ovim brojem, u leto možemo da imamo 110 do 120 roda koje će leteti iznad Donjeg Međurova, i to je neka prava eskadrila koja je u tom trenutku tu. Meštani obožavaju te stvari, tako da i ja sam se upoznao sa dosta ljudi u tom kraju, i svakog dana mi u tom periodu stižu i telefonski pozivi, i snimci, i slike sa stotinak roda koje lete iznad tog sela”, naveo je Marković.
Danas se teško može zamisliti da odnos između ljudi i ovih ptica nije oduvek bio ovakav. Na početku je bilo nepoverenja, pa čak i pojedinačnih incidenata. Međutim, edukacija i rad sa lokalnim stanovništvom promenili su sliku sela.
Rode su, osim biološkog, i kulturni fenomen. Njihovo prisustvo vekovima se vezuje za sreću, napredak i novi život, što dodatno objašnjava zašto ih ljudi rado prihvataju.
„Već hiljadama godina rode su u kulturama poznate kao ptice koje donose i sreću, i berićetnost, i prinove. Za njih kultura i tradicija ne vezuju nikakvu lošu stvar, što je jako dobra stvar, i ljudi jednostavno vole da ih vide na svojim krovovima. Jeste, ima tu malo i izmeta i svega toga, ali kada stavimo to na stranu, uživaju u nekoj privilegiji koja nije toliko česta”, rekao je Marković.
Da su rode postale deo svakodnevice, potvrđuju i sami meštani. Njihov dolazak i brojnost prate se iz godine u godinu, sa posebnim uzbuđenjem.
„Mislim da je naše selo drugo selo u celoj Srbiji po broju roda. Svake godine se taj broj roda povećava. Ove godine su vrlo rano došle, neobično rano, zato što je počelo toplo vreme. I uvek se jave nova gnezda. Naravno, dešava se i na nekim kućama gde se pojave rode, bude neka i nova mlada beba se javi kod nas. Tako da smo mi vrlo srećni zbog toga”, rekao je meštanin Nikola.
Osim simbolike, rode imaju i važnu ulogu u prirodi. Često se mogu videti kako u poljima love i hrane mladunce, čime doprinose prirodnoj ravnoteži.
„To su vrlo korisne ptice, često možemo da ih vidimo po poljima, kako hvataju zmije, hrane svoje mladunce, mislim da čak i miševe nose. Tako da su to vrlo korisne ptice. Skoro na svakoj drugoj, trećoj banderi ima po neko novo gnezdo, sa novim mladuncima”, naveo je Nikola.
Koliko u Donjem Međurovu vole rode pokazuje i veliki mural u njihovu čast, koji se nalazi u školi „Desanka Maksimović”.
