Ovogodišnji dobitnik nagrade Nišville jazz festivala za životno delo je klavirista i kompozitor Milivoje Mikan Zlatković – poznat po svojoj virtuoznoj tehnici i „vatrenom“ improvizatorskom stilu – koji već decenijama živi i radi u Kaliforniji. Tokom karijere nastupao je sa mnogim džez ikonama medju kojima su i Toni Skot, Kliford Džordan,Čet Bejker, Erni Vilkins, Ralf Pendlend, Entoni Vilson, Vili Džouns III, ČarlsMekferson, Luis Hejs, Gilbert Kastelanos, Alison Adams-Taker, Bob Magnuson, Rob Torsen, Džejmi Šedoulajt… Mikan će sa svojim sastavom nastupiti prve večeri Nišvila, u četvrtak, 13. avgusta.
Rođen u Prištini 1962. godine, Mikan je bio muzičko čudo od deteta. Počeo je da svira klavir sa sedam godina i uz oca, lokalnog džez gitaristu i uz brojne snimke i ploče sazreo je pod uticajem muzike Teloniusa Monka, Vesa Montgomerija, Mekoja Tajnera, Džoa Pasa, Čika Korie, Džoa Zavinula, Oskara Pitersona. Uglavnom samouk,kada je rečo džezu, svoje veštine je razvijao skidajući ploče po sluhu — proces koji je započeo sa ocem koristeći magnetofon kako bi usporio složena sola legendi kao što su Oskar Piterson i Telonijus Monk. Profesionalnu džez karijeru započeo je još kao tinejdžer. Vrhunski muzičari, publika i muzički kritičari brzo su prepoznali njegov ogroman talenat. Tokom osamdesetih postao je jedan od glavnih aktera na tada veoma aktivnoj jugoslovenskoj džez sceni (između ostalih nastupao je i sa Big Bendom RTS-a, kao i u postavama poput Seksteta Marković – Gut. Već početkom devedesetih, u potrazi za većim muzičkim izazovima preselio se prvo u Njujork, a deset godina kasnije prelazi u San Dijego gde i danas živi i radi kao jedan od najtraženijih klavirista.
Na akustičnom klaviru ili sintisajzeru, Mikan stvara impresivne, energične zvučne slike vođene neustrašivom improvizacijom i prefinjenim muzičkim instinktima. Opseg njegovog delovanja se kreće u rasponu od Njegov orkestara i velikih ansambala do intimnih ambijenta malih sastava.,
Za njega kažu da je „Pijanista po meri bubnjara“ – poznat je po svom perkusionističkom, ritmičnom pristupu klaviru. Često navodi Ahmada Džamala kao veliku inspiraciju, posebno zbog Džamalove sposobnosti da prevaziđe tradicionalne okvire.
Iako je duboko ukorenjen u modernom džezu, u svoje nastupe često unosi elemente R&B-a, fanka, bosa nove kao i klasike iz „Great American Songbook“.
Na klaviru ili sintisajzeru, Mikanovi vatreni nastupi nastavljaju da oduševljavaju i uzbuđuju publiku. On povezuje ljubitelje džeza u različitim prostorima – od koncertnih sala preko malih klubova. Njegova muzička hemija i izvanredne veštine očaravaju publiku nudeći uzbudljivo i nezaboravno džez iskustvo.
Mikan je rođeni ambasador džeza. Uvek sa stilom, muzički dostojanstveno i sa velikom strašću i profesionalnim integritetom komunicira sa svojom publikom i muzičarima. Takođe, duboko razume moć muzike u prevazilaženju svih jezičkih, rasnih i kulturnih barijera i ume da predstavi zajedničku osnovu gde ljudi bilo kog uzrasta, rase ili kulture mogu da uživaju i dele magiju džeza.
