U niškom naselju Donja Vrežina Ana Golubović vodi upornu borbu za očuvanje viševekovne crne topole, stabla koje meštani smatraju ne samo prirodnim raritetom, već i živim svedokom istorije. Ana, vlasnica placa, inicijativu za zaštitu pokrenula je sa jasnim ciljem – da topola dobije status spomenika prirode i trajnu zaštitu od seče i uništavanja.
„S obzirom na to da je drvo, koje je u Kotoru zaštićeno, koje je mnogo manje veličine i manjeg obima, ono je zasađeno 1600. godine, pretpostavljam da je ovo drvo još starije. Za vreme Niške bune, 1841. godine, pola Vrežine je bilo spaljeno, što znači da ovo drvo ne bi opstalo da je bilo spaljeno, znači ono je ostalo živo”, navodi Golubović, ukazujući na izuzetnu starost i simboliku stabla.
Viševekovna crna topola visoka je oko 20 metara, a prema nalazu radnika JKP „Mediana”, koji su izvršili ispitivanje rezistografom, stablo je potpuno zdravo. Kako se navodi u stručnom izveštaju, topola je „vitalna, stabilna i bez truleži”, te ne predstavlja bezbednosni rizik za okolinu. Iz ovog preduzeća istakli su i da toplo preporučuju da Zavod za zaštitu prirode razmotri proglašenje ovog drveta za stablo od izuzetnog značaja na području grada Niša.
Golubović ističe da drvo nije važno samo zbog svoje starosti, već i zbog bogatog živog sveta koji ga okružuje. U njegovoj krošnji i okolini često se mogu videti detlići, zelene žune, ježevi, jelenak, dok se leti, kako kaže, pojavljuje i bela sova.
„Ono što je još interesantno, sa druge strane drveta možete da vidite bukvalno solunskog ratnika, koji plaši ljude koji imaju loše namere prema njemu, a sa ove strane, gde postoji pozitivna energija, on vam daje ovakvu granu da možete da uživate u njemu”, kaže Golubović, naglašavajući da topolu doživljava kao zapis, mesto okupljanja i duhovni simbol naselja.
Na terenu su danas bili stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu prirode, čiji će nalaz biti presudan. Ukoliko topola bude proglašena za spomenik prirode botaničkog karaktera, biće trajno zaštićena, što znači da niko neće imati pravo da je seče ili oštećuje, uprkos pritužbama pojedinih komšija kojima smeta što se velelepna krošnja širi iznad njihovih dvorišta.
„Iz Zavoda za zaštitu prirode iz Niša, odavno nijedno drvo nije bilo zaštićeno. Iskreno, da vam kažem, kao veliki ljubitelj prirode, iskreno ja nisam videla lepše i veće drvo u okolini Niša od ovoga. Slobodno, neka me neko demantuje, ko god misli da treba. Potpuno je zdravo, potpuno je bezbedno”, poručuje Golubović.
Ona dodaje da je spremna da sama snosi troškove brige o stablu, samo da ono dobije zakonsku zaštitu.
„Samo mi je bitno da drvo bude zaštićeno, da mu ne može niko ništa”, ističe ona.Značaj ove inicijative dodatno dobija na težini ako se zna da u samom Nišu trenutno ne postoji nijedno zaštićeno stablo koje ima status spomenika prirode, dok ih u okolini grada ima svega deset.
