Polaganjem venaca na Britanskom i srpskom vojnom groblju u Delijskom visu, obeležen je 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Vojnicima i rodoljubima koju su život dali za zemlju počast su odali potomci, predstavnici gradskog rukovodstva, vojske, policije, boračkih udruženja i ostali građani.
Srbija je u Velikom ratu izgubila trećinu stanovništva, što je proporcionalno najveći gubitak u Evropi i svetu. Prema zvaničnim podacima, reč je o 1.247.000 ljudi.
„Današnji dan je dan primirja, ali za mene je više dan pobede u Prvom svetskom ratu. Za ceo srpski narod ovo je dan pobede. Kao država i narod mi smo dali trećinu svoje populacije i prineli žrtvu, pola muškog stanovništva, da bi u Evropi danas bio mir. Pre početka rata smo imali isto stanovnika koliko i Britanija. Danas oni imaju 60-70 miliona, a mi šest, sedam miliona. Da nismo ratovali i prineli toliku žrtvu za mir u Evropi, verovatno bi nas bilo deset puta više”, poručio je predsednik Skupštine grada Niša prof. dr Igor Novaković.
Branislav Radovanović, predsednik Udruženja potomaka ratnika Srbije 1912-1920. godine, podsetio je da se ovaj dan u školama zvanično obeležava već 20 godina, a kao državni praznik tek od 2012. godine.
„Obeležavanje ovog dana je naročito važno za mlađe populacije. Mora da se zna, da se danas, kao što se i tada radilo protiv, pripremao Prvi svetski rat, nije se slučajno desilo da je posle atentata u Sarajevu na Franca Ferdinanda došlo do objave rata, jer se taj rat pripremao još od 1906. godine. Kroz medije, kulturološka dešavanja, raznorazne predstave pripremao se narod na to da su Srbi narod protiv kog treba ratovi i koji treba poraziti. Kad su objavili rat prve tri bitke – na Ceru, Drini i Kolubari su poraz Austrougarske monarhije, iza koje je stala moćna Nemačka”, istakao je Radovanović.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na završetak Velikog rata koji je okončan 11. novembra 1918. godine, potpisivanjem primirja u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, u 11 sati i 11 minuta.
Primirje, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine, obeležava se u svim zemljama koje su potpisale sporazum.
U Srbiji je ovaj praznik prvi put zvanično obeležen 2012. godine, na osnovu izmena Zakona o državnim i drugim praznicima koje je Skupština Srbije usvojila krajem 2011. godine.
Kao glavni motiv za amblem praznika koristi se cvet Natalijina ramonda, ugrožena vrsta koja raste na istoku Srbije i na planini Nidže na najvišem vrhu Кajmakčalana, a na kojoj je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića vodila žestoke borbe protiv Bugara kako bi stvorila uslove za proboj Solunskog fronta.
