Uoči gotovo svakog festivala, iz organizacije Nišvila čuju se poruke o mogućoj selidbi iz Niša, zbog finansijskih problema i nedostatka podrške Grada Niša i države. Direktor Nišvila Ivan Blagojević ipak je istakao da neće napuštati Niš i po cenu da „tiho odumru u Nišu” – kroz smanjenje kvaliteta programa i broja izvođača.
On je navodio da su za održavanje festivala već zainteresovane dve zemlje Evropske unije, koje bi rado da u neki od svojih gradova dovedu veliki broj posetilaca koje festival privlači.
„Nišvil jeste zbog raznih prepreka prethodnih godina razmatrao ponude drugih zemalja o preseljenje festivala. Ali, prošle godine smo uspeli da prebrodimo većinu problema i ostvarimo svoj san- zaokruživši 30 godina naše misije brendiranja Niša i Srbije kao džez prestonice jugoistočne Evrope. Sada fanovi Nišvila više ne treba da brinu da će ovo, za njih svojevrsno hodočašće, odlepršati ka nekom bogatijem budžetu. Naša definitivna odluka je da festival ostane tu gde je i nastao, a da na sva saplitanja ili nezainteresovanosti donatora i sponzora odgovorimo smanjenjem kvantiteta i kvaliteta programa”, rekao je Blagojević u razgovoru za „Novi magazin” .
Nišvil je spreman da smanji broj izvođača i programa, te da se eventualno vrati na Letnju pozornicu u Niškoj tvrđavi, pa čak i u salu Doma Vojske, gde je počeo
„Budžeti ovakvih festivala su od pet do 35 miliona evra, a mi ne uspevamo da se ’dovučemo’ do milion evra. Ako bi, recimo, hteli da dovedemo Stinga, a to želimo, koštalo bi nas oko 900.000 evra – bez poreza i pratećih troškova, koje naravno nemamo. Nišvil je umetnički, a ne komercijalni festival, a takva vrsta festivala se ne može finansirati od prodatih ulaznica. Projektovali smo da za ovogodišnje izdanje prikupimo 112 miliona dinara, ali se ispostavilo da to nije realno. Budžet našeg festivala stagnira, a povremeno i opada, i država i sponzori mu sve manje doprinose”, dodaje prvi čovek Nišvila.
Pre pandemije od Grada Niša festival je dobijao 36 miliona, a ove godine iznos je najveći do sada – 55 miliona.
„Najveće razočarenje organizatora Nišvila je, ipak, to što država poslednjih godina nije prepoznala značaj festivala kao brenda Srbije, niti njegov doprinos punjenju republičkog budžeta. Ministarstvo kulture još nije objavilo rezultate svog konkursa, ali tu ne treba očekivati povećanje u odnosu na prošlu godinu. Za sada je jedino Ministarstvo turizma uplatilo tri miliona dinara, po osnovu svog konkursa”, ističe Blagojević.
Nije Nišvil jedini festival koji je najavljivao napuštanje Srbije, jedan od njih je i Egzit, koji je zajedno sa Nišvilom, Bir festom i Gučom pokrenuo inicijativu da se formira Festivalski centar Srbije. On bi redovno dobijao budžetski novac, pa ga raspoređivao festivalima, dajući im smernice razvoja, kako bi se unapredio kulturni turizam. Od Vlade je zatraženo i smanjenje ili potpuno ukidanje poreza na dobit od 25 odsto gostujućim stranim bendovima, koji plaćaju organizatori događaja.
Ovogodišnji Nišvil biće najveći do sada, sa 20 scena, 300 programa i oko hiljadu izvođača. Pored glavnog muzičkog dela od 14. do 17. avgusta, prateći programi trajaće od 9. do 18. avgusta širom Tvrđave i Nišavskog keja.
Festival uvodi i nove scene – za džez komponovan veštačkom inteligencijom, kao i „One man band” na Tvrđavskom mostu. Najmlađima su namenjene „Jazz for kids” i nova „Theatre for kids” scena, uz gostovanje trupe iz Šangaja.
Među glavnim zvezdama su britanski bend Level 42, Džudit Hil i švedska džez pevačica Viktorija Tolstoj. Očekuje se i velika posećenost hip hop i „Midnight Jazz Dance” programima, uz standardne segmente poput pozorišta, knjige, filma i ulične umetnosti.
