Iako je sinoć nakratko padala kiša, to nikako nije moglo da spreči nišku publiku da odgleda filmove „Ruski konzul“ i „Živi i zdravi“. Kako je predsednik Udruženja filmskih glumaca Srbije tokom Festivala rekao, obična kiša ne može da otera publiku, možda samo jako nevreme.
Na otvaranju i predsednica ovogodišnjeg žirija Danica Maksimović publici je poručila da je ona jedina konstanta festivala, koja i po kiši, snegu, mrazu i po najvećim klimatskim promenama sedi i gleda filmove.
Sinoć su se u to uverili i članovi ekipe filma „Ruski konzul“. Glumica Paulina Manov istakla je da u Nišu glumce uvek dočeka ljubav publike.
„Niška publika je zaista specifična, neko ko nas očekuje uvek sa velikom ljubavlju, sa velikom pažnjom. I ako pada kiša, publika ostaje tu. Ostaje da nas podrži da nam kaže da nas voli. Mogu da kažem da je to jedna publika koju mi kao glumci izuzetno poštujemo i volimo“, rekla je glumica.
U filmu glavnu ulogu tumači preminuli Žarko Laušević, koga je niška publika već jednom mogla da gleda na Letnjoj pozornici u filmu „Heroji Halijarda“. Paulina Manov, koja je sa njim u poslednjih godinu dana radila čak tri projekta, prisetila se kakav je Žarko bio kao profesionalac i kao čovek.
„Žarko je zaista izuzetna ličnost, jedan čovek koji je bio izuzetno, pre svega, pažljiv. Ja sam sa njim radila, kroz tih godinu dana njegovog života, tri projekta, i on je zaslužan zašto smo mi u ovom filmu. Žarko je izuzetna ličnost, izuzetno pažljiv čovek, pun ljubavi za život i za ljude oko sebe. Bio je vredan čovek, posvećen svom poslu, neko za koga nikad u životu nisam mogla da pomislim da ću se naći u kadru s njim. On je bio izuzetna ličnost, nadaren velikim talentima, ne samo glumačkim, već i spisateljskim i slikarskim. Velika je tuga ostala za njim, što nije mogao da nam podari još svojih uloga i ljubavi“, dodala je glumica.
Svetozar Cvetković je u ovom filmu sa Žarkom delio platno, a na „Filmskim susretima“ su zajedno dobili i nagradu za životno delo „Pavle Vuisić“. Cvetković je istakao da bi bio mnogo srećniji, da je nagradu mogao da primi zajedno sa Žarkom.
„Naravno, da nije ni meni, ni ovim ljudima koje ja znam. ali, na kraju krajeva ni publici, svejedno gledati Žarka u njegovoj poslednjoj ulozi koju je radio, pogotovo što znam u kojim okolnostima je radio, sa kakvim osećanjem je radio. Po dolasku sa lečenja, snimao po ceo dan, celu noć, vanredni fizički napor da bi uradio to, i ostavio, kao i velike stvari koje je uradio u kinematografiji poslednje četiri i po decenija. Tako je i ovim filmom dao jednu tačku na nešto što je bila njegova filmska karijera“, naveo je glumac i dodao:
„Ono što jeste bitno, da je za razliku od svih nas koji smo tu, Žarko je bio jedina prava, autentična filmska zvezda. Kroz sve ono kroz šta je prolazio, bez obzira na sve što je
doživeo u životu. Što se tiče ove generacije glumaca, on je zapravo uspeo da dosegne nešto što se može dodirnuti ili videti golim okom na nebu. A to je da bude zvezda“, zaključio je Svetozar Cvetković.
