Sezona godišnjih odmora povećava broj učesnika u saobraćaju, a i mogućnost većeg broja saobraćajnih nezgoda. Statistike pokazuju da se najveći broj saobraćajnih nezgoda dešava leti i to najčešće u julu, avgustu i septembru. Kako bi smo putovali bezbedno, potrebno je pridržavati se određenih saveta za vožnju u letnjim uslovima.
Dom zdravlja Niš podelio je sledeće preporuke za vožnju u putničkom automobilu u letnjim uslovima, koje je sačinio Institut za javno zdravlje „Batut“:
1. Ne ulazite u automobil koji je stajao na suncu, obavezno otvorite sva vrata i prozore, uključujući i prtljažnik. Tako ćete provetriti i za neki stepen rashladiti vazduh u automobilu.
2. Upotreba klima uređaja treba da omogući da unutrašnja temperatura bude niža 5 do 7 stepeni od spoljašnje.
3. Pravite pauze tokom vožnje: u toku vožnje po visokim temperaturama i putovanjem na dužim relacijama potrebno je da se prave pauze u vožnji na svaka 2 sata po 15 minuta. Provetravanje vozila, unos dovoljne količine tečnosti i lagano istezanje otkloniće prve znake umora koji se obično javljaju nakon drugog sata vožnje.
4. Velike vrućine predstavljaju rizik po bezbednu vožnju, jer mnogo brže dovode do umora i iscrpljenosti. Umor je uzročnik svake treće saobraćajne nezgode na putevima, a neminovan je pratilac dugih vožnji, naročito u noćnim i nepovoljnim klimatskim uslovima, poput velikih vrućina. Kako biste sprečili ili odložili nastanak umora u toku vožnje, pre putovanja se dobro naspavajte i odmorite.
5. Na put nemojte kretati ukoliko ste konzumirali alkohol ili druge psihoaktivne supstance, uključujući i lekove za koje je naznačeno u uputstvu da mogu da utiču na sposobnost upravljanja motornim vozilima.
6. Vežite se – upotreba sigurnosnog pojasa je obavezna za svakog putnika u vozilu bilo da je u pitanju vozač, suvozač ili putnik na zadnjem sedištu.
7. Vodite računa o bezbednosti dece u vozilu – deca najčešće stradaju kao putnici u vozilima, a jedan od razloga je nekorišćenje ili nepravilno korišćenje auto sedišta.
8. Nikada decu ne ostavljajte u parkiranom vozilu na suncu. Čak i sa otvorenim prozorima temperatura u autu se za 10 minuta može popeti na 40 stepeni ako je napolju 25, a ako je napolju 35, temperatura u autu dostiže i 50. podeljak.
Deca su osetljiva na ekstremne temperature, pa se mogu pregrejati tri do pet puta brže nego odrasle osobe. U slučaju pregrejavanja kod dece može doći do toplotnog udara koji može imati fatalne posledice. Zato je važno prepoznati njegove simptome:
• razdražljivost
• malaksalost, pospanost
• dezorijentisanost
• povećana temperatura
• povraćanje
• konvulzije
• nesvestica.
Ako primetite neki od simptoma pregrejavanja, važno je reagovati odmah!
Dete odmah sklonite iz pregrejanog automobila.
· Idite u hladovinu. Na taj način će temperatura tela da se snizi.
· Skinite dete. To će pomoći da se rashladi, da mu koža dođe u direktan kontakt sa vazduhom. Da bi se telo što brže i što bolje rashladilo, potrebno je da dete kvasite vodom.
· Rashladite ga tako što ćete pokvasiti peškir mlakom vodom i njime ga osvežavati.
Preporučuje se da položite hladne obloge na vrat, prepone, i pod pazuh. U predelu tih delova tela se nalaze krvni sudovi najbliži koži, pa se hlađenjem tih područja ubrzava snižavanje temperature celog tela. Od velike je važnosti da dete ne dehidrira. Dajte mu tečnost, a ako je već dehidriralo (uznemirenost, razdražljivost, pospanost, klonulost, hladna koža, tokom plakanja nema suza, suve usne, suv i obložen jezik, upale oči, uvučena fontanela kod beba i sl.) dajte detetu po nekoliko gutljaja na svakih petnaestak minuta. Ukoliko detetu ne bude bolje, hitno ga odvesti u najbližu zdravstvenu ustanovu!
9. Vodite računa i ako prevozite kućnog ljubimca – ako se vozi pas na zadnjem sedištu potrebno ga je vezati posebno dizajniranim pojasevima za pse, dok mali kućni ljubimci imaju posebne putne kutije. Nikada ih ne ostavljajte u parkiranom automobilu na suncu.
