Uoči obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv vršnjačkog nasilja, Grad Niš i Savetovalište za decu žrtve nasilja, koje funkcioniše pri Sigurnoj kući, organizovali su konferenciju „Briga o deci kao zajednička odgovornost – prevencija vršnjačkog nasilja”. Skup je održan u Gradskoj kući, sa ciljem unapređenja međuinstitucionalne saradnje i jačanja preventivnih mehanizama u zaštiti dece i mladih.
Vršnjačko nasilje predstavlja jedan od najozbiljnijih izazova savremenog društva jer pogađa decu u periodu kada se formiraju njihovi identiteti, obrasci ponašanja i osećaj lične vrednosti. Ono može biti verbalno, fizičko, socijalno ili digitalno, a posledice neretko prevazilaze školski kontekst i ostavljaju dugotrajne emocionalne tragove. Poseban problem predstavlja činjenica da nasilje često ostaje nevidljivo, jer deca iz straha, stida ili osećaja nemoći ne prijavljuju ono što proživljavaju. Upravo zato stručnjaci ističu da je prevencija, kao i pravovremena reakcija sistema, ključna u smanjenju rizika i zaštiti najmlađih.
„Poslednje nacionalno istraživanje, koje je sprovedeno u 77 osnovnih i srednjih škola, i koje je obuhvatilo oko 8.000 dece, pokazuje da je više od 60 odsto dece doživelo neki oblik nasilja. Najčešće je reč o verbalnom nasilju, ali je prisutno i fizičko i digitalno. Ono što posebno zabrinjava jeste da 27 odsto dece o svom iskustvu nasilja nije nikome govorilo – ni roditeljima, ni nastavnicima, ni stručnim službama škole”, navela je Sonja Šćekić, direktorka Sigurne kuće u Nišu i dodala da zbog toga u školama drže radionice o prevenciji.
Predstavnici Savetodavno-edukativnog centra ukazali su na potrebu sistemskog pristupa, koji podrazumeva istovremeni rad sa decom, roditeljima i nastavnicima. Kako je rečeno, nasilje se ne može posmatrati izolovano, jer uvek uključuje više aktera – dete koje trpi, dete koje vrši nasilje i dete koje ga posmatra.
„Naša deca jesu žrtve plišane pedagogije, i problem te plišane pedagogije i preterane ljubavi jeste da nam deca često krenu u prvi razred, ili nekad izađu iz osnovne škole, a da se nisu oslobodila tog egocentrizma. U tom smislu, naša poruka je da je ljubav samo gorivo. Ona niti obrazuje, niti vaspitava, niti razvija vrednosti. Obrazovanje i vaspitanje su u zoni napora, u zoni logike, i pokušavamo zapravo da razvijemo takozvane meke veštine, i kod roditelja, i kod dece, kako da rade sa decom koja imaju probleme u ponašanju, i koja su deca u riziku. Zajednički imenitelj dece koja vrše nasilje često je potisnuta tuga i nerazumevanje sopstvenih emocija, a naš zadatak je da ih naučimo kako da te emocije izraze na konstruktivan način”, rekao je Bojan Grujić, direktor Savetodavno-edukativnog centra.
U školama se danas nasilje češće prijavljuje nego ranije, ali to, kako ističu stručnjaci, ne mora značiti da ga ima više. Povećana svest i jasniji protokoli doprineli su većem broju prijava, ali se istovremeno menja i način na koji se nasilje ispoljava, posebno u digitalnom prostoru.
„Postoji veći broj prijava nasilja u odnosu na neki početak od 2009. godine, kada je po prvi put izašao protokol o zaštiti učenika od nasilja. I to se može tumačiti na različite načine. Ne znači da je povećana stopa nasilja, već je povećana svest o nasilju i manje se na neki način prikriva nasilje, sa jedne strane, ili se, sa druge strane, češće prijavljuju prijave koje zapravo i ne spadaju u nasilje, već u klasične razvojne i vršnjačke konflikte među decom. Ranije je nasilje bilo ograničeno na školsko okruženje, dok danas, zahvaljujući društvenim mrežama, može da se širi daleko izvan učionice i da ostavi dugotrajnije posledice” istakla je Branislava Krasić, psiholog u Osnovnoj školi „Dositej Obradović“ u Nišu.
Iskustva iz prakse potvrđuju da je potreba za stručnom podrškom stalna, ali i da deca i dalje oklevaju da zatraže pomoć.
„Od osnivanja Savetovališta do danas upućeno je 26 dece koja su preživela različite oblike nasilja, a troje od njih vršnjačko nasilje. U okviru našeg rada postoji i SOS dečija linija DeLiNi, koja je anonimna, poverljiva i besplatna. Linija je otvorena početkom 2024. godine i do sada smo imali oko stotinu poziva, od čega se četvrtina odnosila na vršnjačko nasilje. Važno je da deca znaju da nisu sama i da postoji mesto gde mogu bez straha da potraže pomoć“, rekla je Maja Todorović, psiholog u Sigurnoj kući.
Sa konferencije je poručeno da borba protiv vršnjačkog nasilja zahteva dugoročan i koordinisan rad svih institucija, ali i aktivno uključivanje porodice i lokalne zajednice, jer je bez zajedničke odgovornosti teško obezbediti sigurno i podsticajno okruženje za odrastanje dece.
