Iskusni defanzivac Uroš Vitas (32) pojačao je ove zime Fudbalski klub Radnički. Posle tačno dve decenije Vitas se vratio u rodni grad, gde će po prvi put obući dres Radničkog.
Novi igrač niškog tima seniorsku karijeru započeo u Radu, potom igrao za Gent, Mehelen, Irtiš Pavlodar, da bi se onda vratio u Partizan, za čije je mlađe selekcije igrao. Posle Humske usledio je transfer Al Kadisiju, a u Saudijskoj Arabiji proveo je jednu sezonu. Put ga je dalje vodio u Vojvodinu, pa u Ujedinjene Arapske Emirate i Emirejts klub, da bi na kraju stigao i do Niša.
On je od 2000. do 2005. godine bio član omladinskih selekcija Radničkog.
„Odlučio sam da se vratim kući, to je jedan od najvažnijih razloga zbog koga sam ovde. Drugi je apsolutno trener Fudbalskog kluba Radnički Nikola Drinčić i jako se radujem saradnji sa njim. Igrom slučaja, imao sam priliku da se sretnem sa njim i na terenu. Imao je dobru igračku karijeru i ima sve predispozicije da bude veliki trener. Smatram da je jedan od najperspektivnijih mladih trenera i apsolutno želim da budem deo njegove priče. Najvažniji je svakako Radnički, klub koji godinama unazad nikako da se vrati tamo gde mu je mesto. Mislim da bi svi fudbaleri koji potiču sa ovih prostora u jednom trenutku svojih karijera trebalo da budemo ovde”, govori Vitas i dodaje:
„Otac je dosta uticao da se vratim, željan je da me nakon dugo godina ponovo gleda uživo. To je motiv više, rođen sam ovde, cela porodica je odavde. Sve ovo je za mene jedan veliki izazov i stvarno se mnogo radujem što sam se vratio”.
Iako nije bio u Nišu, nekada i u Srbiji, uvek je bilo vremena, kaže, da se Radnički isprati.
„Ekipa mi deluje jako dobro, isto tako i rezultati. Ono što je pozitivno je da su sada i navijači postali onako da kažemo razmaženi. Videli smo kako su reagovali posle poraza, gde, slobodno mogu reći, spletom nekih okolnosti nisu uzeti bodovi. Počelo je da se priča o tome, što znači da klub i ekipa rastu i drago mi je zbog toga. Radujem se saradnji sa svima njima”, završio je on.